Село Дојкинци је наша друга кућа! Ово последње насеље пред улазак у нетакнуту дивљину Старе планине било је место одржавања веома популарне акције у режији Планинарског друштва „Преслап“, једна од неколико у току године коју организујемо. Шта то чини да толико заволимо дојкиначки крај? Тешко је описати речима... Довољно је само једанпут доћи овде, затим удахнути најчистији ваздух у земљи, попити најбољу воду коју имамо, потпуно природну и чисту, осетити ту тишину густе шуме, или чути ту пријатну буку од многобројних речица, потока и водопада... После тога пожелећете да се овде вратите опет, и опет, и поново после тога...
У част Дана жена - 8. марта, Планинарско друштво „Преслап“ је 10. - 11. марта 2018. повело своје пријатеље на дводневни излет у Дојкинцима. Стандардни водички тим за Дојкинце сачињавали су наш најбољи познавалац Старе планине, Ненад Стевановић, и Милош Стаменковић, а у тиму је био и наш почасни члан Томислав Миљковић. Програм акције је готово исти као са наше новогодишње акције крајем децембра. Поред боравка у природи, учесници су могли да уживају и у сјајном музичком програму маестра Кирила Кирета Котевског без кога се не може замислити викенд у Дојкинцима. Овог викенда је у лепотама Старе планине, али и у Киретовим нотама, уживало преко 60 пријатеља из Ниша, Београда, Параћина, Бојника, Зајечара, из Бугарске...
Првог дана смо у току преподнева обишли Славињско грло, интересантан кањон са ребрастим стенама и снажним котловима (лонцима) које вода Росомачке реке прави уз велику буку. Из села Славиња смо се одвезли до Дојкинаца, где смо се сместили у модеран планинарски дом, спортско-рекреативни центар „Дојкинци“.
Након краћег одмора кренули смо уз Дојкиначку реку ка северу макадамским путем према Арбињу. Након 4,5 километара долазимо до другог данашњег циља, водопада Тупавица. Смештен на притоци Дојкиначке реке, поред самог пута, Тупавица је један од најлепших водопада у земљи. Након последњих снежних падавина, како све реке у овом сливу, тако и Тупавица има велику количину воде која се прелива са 15 метара висине, и тако је практично била у пуном капацитету. Вратили смо се у село пре мрака, спремили заједничку вечеру, а онда сатима уживали и играли уз наступ маестра Котевског.
Сутрадан смо након заједничког доручка отишли на 1400 метара висине где се налази крашка увала Понор. Време је било изузетно лепо, без облака и ветра, тако да смо са те висине имали веома леп поглед који се пружао све до Витоше, Суве планине, Бесне Кобиле, Руја,... Једини проблем је био тежак и мокар снег који је на Понору дубок и до једног метра. Наравно, ми смо били спремни на то, и без проблема смо савладали ту препреку, и уживали у погледу и сунцу, а у поподневним сатима се вратили у село. За то време, група која није ишла на Понор је остала у селу, прошетали се, уживали поред реке, а они највреднији су почистили дом, и оставили га у беспрекорном стању, баш како смо га и затекли дан раније. 
Из Дојкинаца смо кренули око 16 сати, уз срдачне поздраве са нашим домаћинима и мештанима који су се већ навикли на наше посете, уз обећање да ћемо се поново видети врло ускоро...

Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
 
 
Powered by Phoca Gallery