Пишемо историју! Шести успон на Радан планину - "путем Змаја", у част Ивана Косанчића и цара Јустинијана првог, нова је златна страница у историји планинарства југа Србије, а и знатно шире. Беспрекорно је Планинарско-бициклистички клуб "Змај са Радана" из Бојника организовао шесто окупљање на Радану и прелазак стаза на којима је сваки корак прожет снажном традицијом и историјом. Наравно да је Планинарско друштво "Преслап" помогло својим побратимима да се на сваком наредном успону на Радан, лествица квалитета организације подиже све више и више. У суботу, 27.јула 2019.године, планину Радан походило је 420-оро планинарки и планинара из свих крајева Србије. Кружна стаза почела је и завршила у селу Боринце, а врхови на које су учесници изашли били су Свети Петар (1148 м) и Камен (1050 м). Дужина стазе била је 12 километара. Пре изласка на стазу, домаћини су указали велику част легендарног госпођи Јелени Минарди, стогодишњакињи, прогласивши је почасним чланом Планинарско-бициклистичког клуба "Змај са Радана" и доделивши јој епитет "амбасадорке планине Радан". Водички и организациони тим чинило је 12-оро водича и 25-оро активиста у штабу акције. У водички тим било је уврштено и троје чланова Планинарског друштва "Преслап", уз стандардне водиче Мирослава Докмана и Ненада Стевановића, водич је била и 6-годишња Ирина Јеремић, која у последње време постиже импресивне спортске резултате за свој узраст (успон на три врха Витоше и врх Мусала, чланица водичког тима на успону на Црни камен).

У првој етапи акције, стаза је била са незнатним успоном, и планинаре је извела из Боринаца, до цркве Огњене Марије. Од ове цркве, успон је постао нешто снажнији, а траса је ушла у густу, столетну раданску шуму, а управо су шуме главно природно обележје планине Радан, која је трећа најшумовитија планина на Балканском полуострву. Раданска шума била је и природна хладовина у овом летњем дану. Може се рећи да је завршних пар стотина метара до врха Свети Петар било и најзахтевније, али и поред тога траса се слободно може сматрати и рекреативном, не само планинарском. На врху Свети Петар, пре педесетак година изграђена је црква у славу Светог Петра и Павла, али важније од тога је да је та нова црква изграђена на темељима ранохришћанске цркве из времена цара Јустинијана првог, владара Источног Римског царства, у шестом веку. О Јустинијану првом, који је пореклом са Радана и који је на Радану изградио аквадукт и чувено утвђење Јустинијана Прима, а био је један од највећих државника, владара, просветитеља, реформатор и хришћанин, беседило се на врху Свети Петар. Оно што је Јуситинијан оставио целом свету у наслеђе, јесте споменик Аја Софија у Константинопољу (Истанбулу). Такође, одржана је беседа и о Ивану Косанчићу, Змају од Радана, господару Радан планине и крајишком војводи кнеза Лазара Хребељановића у тешким временима за Србију, од 1371 до 1389.године. Иван Косанчић, најбољи мачевалац Србије, члан витешког реда Змаја, увек се борио са два мача, дугим "змајевцем", репликом мача Светог Георгија и Светог цара Консантина, и краћим мачем. Иван Косанчић, био је најученији од свих витезова тадашње Србије, говорио је више језика, познавао прилике у околним и удаљеним земљама.

После дужег одмора и беседа на врху Свети Петар, учесници су отишли и до оближњег врха и изванредног видиковца - Камена, са кога су се видели област Пуста река, област Топлица, град Ниш и Косово поље.

На повратку у село Боринце, домаћини су организовали и поделу освежавајућих напитака и сладоледа. У Боринцу је приређен ручак и културни програм.

Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
 
 
Powered by Phoca Gallery