Хрватско планинарско друштво "Бјелашница 1923" Сарајево и Планинарско-спортско друштво "Железничар" Београд, заједнички су у суботу, 30.новембра 2019.године, организовали 31.меморијални успон на планину Бјелашницу у Босни и Херцеговини. Ова манифестација одржава се у част седморице дечака из Београда и Сарајева, који су у ноћи између 1 и 2.децембра 1962.године трагично настрадали на Бјелашници. Тада су на Бјелашници, услед временских непогода, у олуји, у непосредној близини леденог врха Бјелашнице погинули: Зоран Иванишин (19), Слободан Вујинац (18), Никола Кожух (16), Александар Крњешевац (15) и Анђелко Сабо Пешић (15) из Земуна и Синиша (18) и Зоран Творић (16) из Сарајева. Меморијални успон на Бјелашницу покренут је 1972.године, а у првом циклусу, задња манифестација одржана је децембра 1990.године. У другом циклусу, обновљена је од децембра месеца 2008.године.

На 31.меморијалном успону учествовало је стотинак планинарки и планинара из Босне и Херцегодине, Србије и Хрватске. По први пут је и Планинарско друштво "Преслап" имало свог представника на овој акцији, а учествовао је Мирослав Докман, председник Друштва. За планинаре јужно од Београда, одлазак на акцију организовао је Зоран Павловић Паћа, а у Паћиној дружини, били су још и Милица Јелић из Краљева, Јасминка Николов из Врања, Споменка Анђелковић из Лесковца, Зоран Ристић из Лебана, Крунислав Цонић из Ниша и Драгана Милојевић из Ниша. Тако је град Ниш био заступљен са троје учесника.

Бјелашница је планина која се налази југозападно од Сарајева, у средишњем делу Босне и Херцеговине, и планина која раздваја географску област Босне од географске области Херцеговине. Заједно са Игманом, Требевићем, Јахорином, Трескавицом и Романијом спада у групу Сарајевских планина, односно оних планина које окружују главни град Босне и Херцеговине, оивичавајући Сарајевску котлину и Сарајевско поље. Највиши врх висок је 2067 м, и зове се Бјелашница или Опсерваторија. На овом врху изграђена је још 1894.године метеоролошка станица. Подручје Бјелашнице је слабо насељено, због изузетно сурове климе која овде влада. На највишем гребену Бјелашнице, сударају се континенталне ваздушне струје, са струјама које уз реку Неретву долазе са Јадранског мора. Зато се овде ствара својеврсна ружа ветрова, где превагу односе хладне струје, које на Бјелашници постају још хладније, те оштра зима траје од октобра до јуна месеца, а снежни покривач нарасте и до пар метара. Практично је Бјелашница планина погодна за припрему високогораца и учесница експедиција. Такође, Бјелашница је и хидрографско развође, где сви потоци јужно, западно и источно од гребена, одлазе ка Неретви и Јадранском мору, а северно - ка реци Босни и даље ка Сави, Дунаву и Црном мору. Тек је за потребе зимских олимпијских игара у Сарајеву, 1984.године, Бјелашница добила на економском значају и изграђен је скијашки центар.

Успон је обављен из скијашког центра Бабин до, на око 1300 метара надморске висине, који се налази североисточно од највишег врха. Први део стазе водио је кроз густу, столетну шуму, а потом је група изашла на чистину, испод највишег гребена. Снег је бивао све дубљи и дубљи, а снага ветра појачавала се. Успон на највиши део Бјелашнице изведен је обилазно, у облику серпентина. Углавном, време је током успона било магловито, а само на једном делу ка највишем гребену, у краћем периоду, разведрило се и могле су се видети и све остале планине око Сарајева. Од висине од 1700 метара, ветар је био изузетно јак, скоро да је носио све пред собом. Дубина снега око врха и на њему била је нешто преко пола метра, што је, мора се признати, ипак мало за Бјелашницу. Дакле, и поред хладноће и ветра на овој акцији, временски услови на Бјелашници могу бити и знатно, знатно тежи. Огромни објекти метео станице могли су се видети тек са удаљености од десетак метара од њих, толико је било магле на врху. До врха, била је потребно нешто преко два и по сата хода. На врху је измерена температура од -18 степени и ветар јачине око 40 километара на сат. Мало даље од врха налази се и обелиск посвећен седморици страдалих дечака, до кога су дошли сви учесници и где је одата пошта и полагање венаца.

Силазак са Бјелашнице ка Бабином долу обављен је скијашком стазом, да би се избегле оштре и клизаве деонице на највишем врху. Тек у близини Бабиног дола, време се пролепшало и отворили су се видици. Укупно је пређено 9 километара, али ваља знати да на Бјелашници, у зимским условима, већ на раздаљини од пар десетина метара могуће је да се изгубе трагови, да све буде завејано, и опасност на овој планини је свеприсутна.

Акцију су водили Велимир Гавран и Селвер Ајрулахи из ХПД "Бјелашница 1923", те Јелена Продановић и Софија Ланцош Малдини из ПСД "Железничар". Велимир Гавран и Селвер Ајрулахи, као одлични познаваоци Бјелашнице, до детаља су представили ову планину и учинили све да се умање ризици и да сви изађу безбедно на њен врх, и безбедно се спусте.

Успостављени су нови контакти са планинарима из Босне и Херцеговине, а планинари са југа Србије детаљно су обишли знаменитости Сарајева, упознали се са богатом традицијом. У пвратку ка Србији, направљена је и кратка станка у Вишеграду, крај чувене на Дрини ћуприје.

Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
 
 
Powered by Phoca Gallery