Зимски успон на Мусалу (2925 м) - 16.02.2022.

Седморо високогораца са југа Србије остварило је подвиг епских размера, попевши се 16.фебруара 2022.године на врх Мусала (2925 м), највиши врх планине Риле, Бугарске и читавог Балканског полуострва, у изузетно тешким и неповољним временским условима. На врх Мусала изашли су Маријана Теохаревић, Ивица Аранђеловић, Саша Дајевић, Ђорђе Коцић, Миљан Димић, Бранислав Станковић и Мирослав Докман. Ово седморо високогораца из Планинарско-бициклистичког клуба "Змај са Радана" Бојник и Планинарског друштва "Преслап",  грађанки и грађана Лесковца, Бојника и Ниша, определили су се да у наредних годину-две дана, што у организацији Зорана Павловића Паће, што у организацији Планинарско-бициклистичког клуба "Змај са Радана" и Планинарског друштва "Преслап", учествују на експедицијама на највише врхове света и на високогорским акцијама на Балканском полуострву. Иницијатива за акцију на планини Рили и окупљање ове, својеврсне "дружине снова" потекла је од Ивице Аранђеловића, а зимски успон на Мусалу изванредна је прилика за добру високогорску припрему. У случају да временски услови на Рили буду као током успона на Мусалу, ове припреме прерастају и у праву "анализу случаја" онога што ће високогорце дочекати на њиховим коначним одредиштима широм света.

Зимски успон на Мусалу изведен је од врха Јастребец (2369 м), до кога је наша дружина дошла гондолом из скијашког центра Боровец. За разлику од летње трасе, зимска у првом делу води у подножје скијашке стазе Маркуджик, скоро до реке Мусаленске Бистрице, те се прилично висине овде губи. Следи постепен успон до хиже Мусала, на 2389 метара надморске висине. Одавде су се услови за успон погоршали. Трагови бројних планинара који су током викенда походили Мусалу, нису се могли бити видети, ветар и мећава затрпали су их. Зимска стаза успона на Мусалу разликује се од летње, и најпре се пролази поред Мусаленских језера, која су сада под снегом и ледом, и онда следи изузетно стрма деоница према главног гребену, до Алековог језера. Део дружине већ је ову деоницу савладао користећи дерезе, а трагови које сама дружина правила у дубоком снегу, нестајали би после пар минута! Затим је уследио не тако оштар успон до заслона Ледено езеро (2721 м), али на деоници која је била изложена ударима ветра, и по дубоком снегу. Код заслона Ледено езеро, сви су ставили дерезе, а неки су почели да користе и цепине. Завршна деоница изведена је по литици, уз металне сајле. Управо овде су дерезе помогле да не дође до проклизавања на овом изузетно стрмом терену. На самом врху Мусала, ветар је био најснажнији, олуја је стварала снежне ковитлаце и сметове, а температура се спустила на минус петнаест степени. Прст пред оком се није видео. Снажан ветар стварао је још дубљи осећај хладноће. Ветар је носио све пред собом! Дружина је, срећом, била компактна. Силазак са Мусале изведен је истом трасом, где је најосетљивији део био управо низ литицу, до заслона Ледено езеро.