Експедиција Килиманџаро
Пишемо историју! Нема препрека за "дружину снова"! Велики подвиг, епохалних размера, учинила је "дружина снова" на експедицији "Килиманџаро 2022", која је изведена од 16 до 26.октобра 2022.године. Једанаесторо великих људи, храбрих спортиста, најбољих представника својих градова, исписало је нове златне странице за историју планинарства, спорта уопште, својих градова и земаља. Адмира Конићанин, Мирза Рамовић и Касим Хамзагић представљали су Тутин. Предраг Лучић дошао је из Загреба. Из Кристијанштада у Шведској пут Килиманџара кренула је Јована Богојевић, репрезентативка Србије у рукомету. Из Беча се придружио Данијел Миловановић. Јована и Данијел су, у спектакуларном финалу експедиције, "украли шоу", "отели успон" осталима из "дружине снова", али нека су, и треба славити и обележавати љубав, а када заједнички живот отпочне на Ухуру врху, који је са 5895 метара највиша тачка планине Килиманџаро, државе Танзаније и контитента Африка, јасно је да ће даљи живот бити необичан, обележен срећом, радостима и најпријатнијим изненађењима. Југ Србије представљало је петоро планинара - високогораца. Херој Лесковца је Горан Стојилковић, а за Зорана Павловића Паћу из Предејана, успон на Килиманџаро малтене је лагана шетња! Троје Нишлија на најлепши начин је ушло у историју града на Нишави - Милица Комадинић и Ивица Ђорђевић успоном на Ухуру врх по први пут су закорачили на неки од врхова из програма "Seven Summits"... и овде се неће зауставити... а Мирослав Докман трећи, а у ствари и четврти пут је изашао на "Seven Summits" врхове (и Елбрус и Мон Блан су на неки начин део "Seven Summits" - један као највиши врх Европе као континента, други као европски врх или врх у средишњој и западној Европи, према којој тежимо)... и такође иде даље у програму "Seven Summits". Нема стајања! И то је тако, не речима, већ достигнућима, сви заједно пишемо историју!
Изванредно је логистику експедиције пружила агенција "Praygod Africa Safaris" из Мошија, у Танзанији, са 23 ангажована човека, од којих 5 водича, 2 задужена за кухињу, и 16 носача. Успон на Килиманџаро изведен је Марангу трасом. Успон је почео 18.октобра 2022.године на Маранго капији, на око 1800 метара надморске висине. Дружина је тог дана прошла кроз тропску шуму, која је бујала од живота, и савладала око 900 метара надморске висине, на раздаљини од 8 км, све до Мандара колиба, где је преноћила. Сутрадан, 19.октобра 2022.године, ваљало је прећи 12 километара и попети се, уједначено, за 1000 метара, до Хоромбо колиба, на око 3700 метара надморске висине. Већ у првом делу ове етапе, тропска шума уступила је место патуљастом растињу, и огољеном терену, песку. Четвртак, 20.октобар 2022.године, био је предвиђен за аклиматизациони успон на видиковац изнад Зебрниних стена, на 4200 метара надморске виосине, и повратак у Хоромбо колибе. Уследили су одлучујући дан и ноћ. Ујутру у петак, 21.октобра 2022.године, дружина је кренула према Кибо колибама, које се налазе на 4700 метара надморске висине, и представљају последње објекте на Маранго траси. Растојање од Хоромбо колиба до Кибо колиба је 9 километара, а терен сада већ води кроз праву пустињу, планинску, и ваздух је све разређенији. За око 7 сати дружина је дошла до Кибо колиба, таман да мало предахне, да се окрепи, да наши хероји пробаји и да одспавају, зато што следи и завршни успон.
Ове етапе, занимиљиво, увек је водио различити водич из агенције "Praygod Africa Safaris" - Хапсон је водио до Мандара колиба, Сандро до Хоромбо колиба, Лазаро до Зебриних стена, а Џексон до Кибо колиба.
Завршни успон уопште није лак, из више разлога. Најпре је ваздух све разређенији. Потом и сам терен дели овај завршн успон на два дела. Од Кибо колиба до Гилманове тачке на 5670 метара, малтене се треба вертикално попети у само 4 километра трасе, додуше, траса води цик-цак, али свеједно је у питању изузетно стгрма деоиница, која се још и ноћу мора савладати. Од Гилманове тачке до Ухуру врха, још су два километра, али тада су планинараи уморни и суочавају се са највише разређеним ваздухом од како су кренули на Килиманџаро. Чак се Ухуру врх види све време, али као да "измиче". Наши водичи су мотивисали дружину, речима "Да је лако - није, али на врх ћете се попет вашим главама, и нека све оно за шта сте се припремали, сада стане у наредних шест до осам сати."
Дружина је на завршни успон кренула у 23:30 сати. Ноћ је била ведра, звездана, али и хладна. Водичи из агенције "Praygod Africa Safaris", попут штафете, стално су се мењали на челу колоне, један би био на челу, а четворица би би са стране пратила дружину и психофизичко стање сваког од пењача, спремни да пруже помоћ, понесу ранац, дају воду, чајеве, чак и маске са кисеоником. Ведра ноћ а и светла лампи оних група које су мало раније кренуле ка Гилмановој тачки, утицале су да се назире Гилманова тачка, да је тако близу, али у ствари веома далеко. Водичи из Танзаније додатно су мотивисали дружину сталним вишегласним певањем.
Преко шест сати било је потребно доћи на Гилманову тачку. Испред саме тачке, коначно се и разданило, чинило се да ће то олакшати даље кретање. Ипак, разређени ваздух деловао је, чинио је своје. Двадесетак корака, и краћи одмор. И у том ритму све до Ухуру врха. На неких пар стотина метара од врха, дружина видела бројне људе на врху, оне које су раније кренули на завршни успон. Видела се одатле и чувена велика табла која означава да је достигнут кров Африке. Само је ваљало још мало бити опрезан и никако не пренаглилти, те у сасвим лаганом ритму изаћи на Ухуру врх. То се и десило после 8 сати и 45 минута откако смо кренули од Кибо колиба, односно 22.октобра 2022.године у 08:15 сати. Коначно остварење планинарског сна! Килиманџаро, најпознатија планина на свету! Али, нису само планинарски сни остварени. На ветровитом Ухуру врху, само што смо на њега закорачили, одиграла се најлепша љубавна представа, када је Данијел Миловановић запросио Јовану Богојевић! Одмах су се прикључили и водичи из Танзаније, који су у ову част отпевали и отплесали љубавне песме на свахили језику. Ипак је језик среће и љубави универзалан, речи не разумемо, али као да све разумемо.
После двадесетак минута на Ухуру врху, дружина је кренула у силазак, овогса пута знатно брже су се сви кретали, престала је потреба за спорим, "аклиматизациоом кораком". Али, ни силазлак са Ухура, и уопште са Килиманџара, није био једноставан. Сада се са Гилманове тачке ваљало стрмо спустити до Кибо колиба, по стази сипара, песка и прашине. После краћег одмора на Кибо колибама, требало је отићи до Хоромбо колиба, и тек се у касно поподне одморити и сумирати утиске од прошле чудесне ноћи у овог чудесног дана.
И, као да се ништа није претходно догађало, дружина је имала пред собом нови тежак задатак: првалити, у недељу, 23.октобра 2022.године, чак 20 километара, од Хоромбо колиба, до излаза из Националног парка Килиманџаро на Марангу капији. Тако је дружина у 6 дана прешла чак 80 километара на стазама планине Килиманџаро, у успону савладала 4000 метара надморске висине, и исто толико у силаску.
После заслуженог славља у граду Моши, дружина се, понедељак и уторак, 24 и 25.септембар 2022.годинбе, вратила у детињство, у емисије "Опстанак", и провела два узбудљива дана на сафарију, у национланом парку Тарангире и у резрвату Нгоронгоро. Готово све афричке жиовотиње, имали смо прилике да видимо. У уторак поподне посетили смо и село народа Масаи.
Поносни смо једни на друге и поносни на ово што је "дружина снова" постигла. Једва чекамо ново окупљање "дружине снова" на неком новом светском одредишту. И никада се раније догодило, да растанак са локалним водичима тако тешко пао, као што се сада у Танзанији догодило. Свима је жеља да поново посетимо Танзанију, ову чудесну земљу, о којој се ипак не може писати у опису овог фото албума, већ јој се мора посветити много више редова у причама и путописима...