(Врхови: Малк Резен 2182 м, Голем Резен 2277 м и Черни врх 2290 м на планини Витоши, а Мусала 2925 м на планини Рили) У првој половини јуна, готово свакодневно, падао је снег на планини Рили. Само пар дана пре акције Планинарског друштва „Преслап“, излазак на Мусалу чинио се као велики изазов, јер стаза је била скоро непроходна од снега. Ово, када је у питању планина Рила, није никакво изненађење, и водичи Планинарског друштва „Преслап“ су током ранијих одлазака на Мусалу, имали прилику да доживе снежне падавине крајем јуна, да се у то доба сусрећу са скијашима...

Али, није изненађење ни када се време толико пролепша да се чини да би на највишем врху Балканског полуострва требало остати цео дан и целу ноћ. Прелепо време имали смо током наше дводневне акције у Бугарској. И сама акција је била за незаборав, због уживања у чудесној природи и дружењу са добрим људима, због оних наших пријатеља – хероја који су се први пут попели на један тако високи врх као што је Мусала, због њиховог личног успеха који смо сви заједно поделили.

Све је почело пре нешто више од месец дана, када су водичи Планинарског друштва „Преслап“ одлучили да промене садржину акције у Бугарској. Да – успон на Мусалу је био и остао главни циљ акције, нешто због чега ћемо сви кренути пут Бугарске, али зашто се „само“ пењати на Рилу. Осмислили смо и изузетан планинарски дан за суботу, да походимо планину Витошу изнад Софије, и попнемо се на њена три врха: Малк Резен (2182 м), Голем Резен (2277 м) и Черни врх (2290 м). Да спавамо на планини на којој је отпочела историја планинарства на Балканском полуострву, у планинарском дому који је назван по великану Алеку Константинову, покретачу планинарског покрета у овом делу Европе. Да осетимо историјски значај планине на којој ћемо боравити, и древног, вечног града који се као на длану види са Витоше, јединог града на свету који стално расте, а никада не стари.

У организацији Планинарског друштва „Преслап“ на акцији је учестсвовало 26-оро планинара. У Бугарској су нам се придружили пријатељи под вођством Цветана Цекова, а у недељу смо се на планини Рили нашли и са пријатељима из Врања, из Планинарског клуба „Железничар 2006“.

Сасвим лагано и опуштено, у суботу поподне, јер планина Витоша, када је лепо време, допушта и касније поласке на успон, успели смо да се попнемо на три планирана врха Витоше. Дуго, дуго, остали смо на софијској планинској лепотици, скоро до заласка сунца. А сунце је зашло, тамо негде иза Руја, Суве планине, Црноока, Власинског језера, које се налази на истој географској ширини као и Витоша.

У недељу смо добрано поранили. Требало је отићи до Боровеца. Први зраци сунца окупали су Витошу, док смо паковали наше ранчеве, и са Средне горе и Старе планине невероватним спектром боја осветлили су Витошу и Софију. Потпуно ведро небо и топло јутро наговештавали су успешан поход на кров...Риле, Бугарске, Балкана... за неке од нас и својеврсни кров „света“. Планина Рила била је препуна планинара. Жичара нас је одвезла од Боровеца (1315 м) до врха Јастребец (2369 м). А са Јастребеца видело се – све! Наш главни циљ, Мусала, у свом шаренилу камења и снега, био је све време испред нас. И осали врхови око Мусале, који нимало не заостају атрактивношћу, привлачили су погледе: Малка Мусала, Иречек, Дено, Алеков врх.

Прва три километра прешли смо журним кораком по равном делу, од Јастребеца до хиже Мусала. План успона на Мусалу и силаска са рилског првенца био је такав да сво резервно време оставимо на располагању на стрмијим деловима, почев од хиже Мусала, преко Алековог езера, до Леденог езера и задње деонице до врха, а да на деоници од Јастребеца до хиже Мусала ујутру, а од хиже Мусала до Јастребеца поподне, пређемо што је могуће брже.

Од хиже Мусала стаза постаје стрмија. Најпре се савладава нагли успон до платоа код Алековог езера, а онда нешто блаже до заслона Ледено езеро. У близини Леденог езера наишли смо на снег на стази, а то је сада већ био снег који се топи (ако не напада нови до прве половине јула, што не би никога зачудило).

Код заслона Ледено езеро доносимо одлуку: на Мусалу ћемо изаћи зимском стазом. Јер, на летњој, на појединим стрмим деоницама остао је дубок снег који кретање и пресецање чини опасним. На камењару, преко кога води зимска стаза, преко камењара, снега није било, а огромно и неравно камење отежава кретање. У односу на летњу стазу, зимска је праволинијска и стрмија. Можда смо се мало и прибојавали како ће сви учесници поднети зимску стазу испод Мусале, међутим лепо време и близина врха додатно су мотивисали учеснике и ова задња деоница савладана је лакше и брже од очекиваног.

На Мусали смо се заиста дуго задржали, лагано одевени. Нишлије, Врањанци и Софијанци направили су веселу атмосферу на врху, уживали у сваком тренутку, а прави летњи дан на Мусали омогућио је да ових тренуци на врху баш потрају.

Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
 
 
Powered by Phoca Gallery