Гребен (1338 м) и кањон реке Јерме

ПД Преслап
40800
Датум: недеља, 08 октобар 06:00 - 19:45

Nomen est omen. На бугарском језику, реч "гребен" значи "чешаљ". Оштри врхови...Једна од само три планине алпског типа у Србији. Са суседном Влашком планином твори величанствени кањон реке Јерме. Чудесна! Прозвана и "српски Матерхорн". ПД "Преслап" вас води на Гребен у недељу, 8.октобра 2017!

Успон на планину Гребен – „српски Матерхорн“, кањон реке Јерме

Врх Бежениште (1338 м)

Недеља, 8.октобар 2017.године

Планинарско друштво „Преслап“, за своје чланове и пријатеље, организује у недељу, 8.октобра 2017.године, успон на Гребен, једну од најатрактивнијих планина у Србији.

Планина Гребен једна је од само три планине алпског типа у Србији. Остале две су Сува планина и Велики крш код Бора. Гребен се налази у југоисточној Србији, и сасвим мало залази у суседну Бугарску. Уздиже се изнад десне обале реке Јерме, и у правцу северозапад – југоисток, у дужини од 15-так километара, простире се од села Планиница у Србији до села Банкја и Врабча у Бугарској, све до планине Руј, Завалске планине и Ездимирске планине.

Много је природних атракција и културних знаменитости на планини Гребен и око ње. Наспрам Гребена, изнад леве обале реке Јерме, између села Трнски Одоровци и Власи, уздиже се Влашка планина, и ове две планине творе један од најлепших кањона у Србији – кањон Јерме или Погановско ждрело. У срцу овог атрактивног предела, испод стена Гребена и Влашке планине, налази се и манастир Светог Јована Богослова у Поганову. Од двадесетих до шездесетих година прошлог века, док је радио рудник каменог угља у Ракити, кроз кањон Јерме саобраћао је, за потребе рудника, воз уског колосека. Данас, на месту пруге пролази асфлатни пут, кроз некадашње железничке тунеле у самом срцу кањона Јерме.

У суседној Бугарској, на месту где се сусрећу три планине: Гребен, Завалска и Ездимирска, река Јабланица, највећа притока Јерме, пробија се кроз један од најлепших кањона у Европи – чувено Јабланишко ждрело. Један од најатрактивнијих врхова у Бугарској – Драговски камак (1118 м), одавно је прозван „Трнски Матерхорн“.

Од пре неколико година, планину Гребен популарно називамо „српски Матерхорн“. О лепотама Гребена писао је 1895.године у својој приповетки „Шта! Зар Швајцарсска?!“ и велики Алеко Константинов, родоначелник планинарског покрета на Балканског полуострву, и човек који је јасно рекао да су Гребен планина, Влашка планина и кањон реке Јерме лепши од било ког алпског предела!

О облику и оштрини планине Гребен најбоље говори њено име, јер у овом случају „гребен“ није географски појам који означава планински венац, већ реч из бугарској језика која значи „чешаљ“. Nomen est omen – врхови планине Гребен, штрче као зупци чешља, оштри су, поприлично изоловани, издвојени, скоро без превоја између њих.

На Бежениште (1338 м), успон се може извршити из села Драговита или из села Трнски Одоровци. Обе стазе у првом делу воде стрмо кроз шуму, до изласка на сам гребен планине Гребен, на око 1100 м надморске висине.

Планинарско друштво „Преслап“ успон на Гребен извешће из села Трнски Одоровци. За два и по сата ћемо, крећући се кроз шуму, широком стазом, изаћи на превој, односно на планински гребен. У наредних сат и по времена, до врха Бежениште, кретаћемо се изузетно опрезно, преко оштрих стена Гребена, око њих, између њих.

На овој деоници потребна је апсолутна концентрација и праћење упутстава водича Планинарског друштва „Преслап“. Уз нешто повећан напор, велика је шанса да сви учесници изађу на врх Бежениште, иако највиши врх Гребена, када се посматра из подножја планине, делује скоро неосвојив.

Повратак у село Трнски Одоровци уследиће истим правцем и истом стазом.

Укупно прелазимо 14 км, са висинском разликом од нешто преко 600 м у успону и исто толико при силаску.

У одласку ка Трнским Одоровцима, застаћемо у манастиру Пресвете Богородице у Сукову и манастиру Светог Јована Богослова у Поганову. Између два манастира, пролазимо и чувени и више поменути кањон Јерме.

САТНИЦА АКЦИЈЕ (Недеља, 08.октобар 2017.године)

06:00 – полазак код Правног и Економског факултета

07:45 – манастир Пресвете Богородице у Сукову (из 19.века)

08:10 – наставак пута

08:30 – манастир Св.Јована Богослова у Поганову (из 14.века)

08:50 – наставак пута

09:00 – долазак у село Трнски Одоровци (700 м), припрема за успон

09:15 – полазак на успон, крећемо се шумском вијугавом и широком стазом

11:45 – излазак на стеновити превој и гребен планине Гребен (1100 м)

13:15 – излазак на врх Бежениште (1338 м), највиши врх Гребена, задржавање на врху до 1 сата, одмор, ручак, фотографисање

14:15 – почетак силаска са врха

17:00 – силазак у Трнске Одоровце, припрема за повратак у Ниш

17:10 – полазак за Ниш

19:45 – долазак у Ниш

ХРАНА И ВОДА: Храна из ранца (сендвичи, конзерве, слаткиши...). Понети 2 литра воде, која се може допунити у манастирима у Сукову и Поганову.

ОБУЋА, ОДРЕЋА, ОПРЕМА: Планинарске ципеле, резервна мајица, ролка, тања јакна, наочаре за сунце, а за сваки случај капа и рукавице, препоручујемо штапове за ходање.

ТРОШКОВИ ПРЕВОЗА: 900 динара.

ВОЂЕ АКЦИЈЕ: Ненад Стевановић, телефон: 062/637-771 и Милош Стаменковић, телефон: 069/14-98-880.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ ЗА АКЦИЈУ: Код вођа акције.

Све додатне информације могу се добити код вођа акције, лично, телефоном или путем електронске поште: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..

На фејсбук страници Планинарског друштва „Преслап“ редовно ћемо објављивати корисне и занимљиве информације о планини Гребен, о временским приликама, као и фотографије и приче са ранијих похода на ову чудесну планину.

 

Powered by iCagenda