Зимски успон на 5 врхова Копаоника и скијање - 03.03.2019.
Планинарско друштво "Преслап" успешно је у недељу, 3.марта 2019.године, организовало планинарско-скијашку акцију на Копаонику. Учествовало је педесетак планинара и планинарки, скијашица и скијаша из Ниша, Лесковца, Прокупља, Крушевца и Предејана. Ово је била и прва акција скијашке секције Планинарског друштва "Преслап", коју предводи Дејан Радојловић, који се сматра и родоначелником планинарско-скијашких акција на Копаонику, и које се одржавају од 2011.године, увек у марту месецу, када Копаоник најчешће оправдава епитет "сунчане планине" или "сребрне планине". Десетак скијашица и скијаша током радног времена скијашког центра на Копаонику, уживали су на скоро свим скијашким стазама. Планинари су имали веома разноврстан програм. За загревање, извршен је успон на врх Велика Гобеља (1932 м), по сунчаном времену, а са Велике Гобеље као на длану видели су се суседни Караман гребен и највиши копаонички гребен: Суво рудиште - Панчићев врх - Небеске столице. Следећа два врха на која се планинарска група попела била су Велики Караман (1936 м) и Мали Караман (1904 м), којом приликом су планинарке и планинари "узјахали" Караман гребен и у прешли преко њега у целости. По спуштању у долину Пајино пресло, планинарска група упутила се да заобиђе Панчићев врх, у правцу стазе Крчмар и Небеских столица. Све до преласка Крчмара, кретање је било сасвим лагано, зато што је планинарска дружина са врха на врх ишла ободом утабаних скијашкких стаза. Од Крчмара према Небесеким столицама, нека места била су захтевна за прелазак, због снега, па чак и леда на траси. Небеске столице, уз Треску код Луковске Бање, свакако најлепши врх Копаоника, састоји се од три стеновите формације, а име овом врху наденуо је својевремено Живојин Мишић. Планинарке и планинари изашли су најпре на највишу небеску столицу, на врх висок 1913 метара. Потом, у продужетку, попели су се и не оближње стене Небеских столица које се већ налазе на подручју општине Лепосавић, на Косову. Археолошко налалзиште испод Небеских столица, темељи ранохришћанске цркве, изгледа потпуно другачије у зимском амбијенту. Доживљај је другачији у односу на летње доласке на ово чудесно место. Дружина се спустила и до археолошког налазишта. Потом, требало је вратити се према скијалишту и стази Крчмар. Полако и опрезно, преко неких деоница које су биле под снегом и ледом, мало стазом, мало изохипсом, да све протекне безбедно. Са Крчмара, требало је отићи и на пети, последњи у низу од предвиђених врхова Копаоника - на врх Суво рудиште (1976 м). За тако нешто искоришћена је пречица која пролази испод самог Панчићевог врха. На Суво рудиште, на коме се налази обелиск посвећен Јосифу Панчићу, дружина је стигла баш када је дан почео да уступа мето надолазећој ноћи. Још увек далеко од мрака, али управо у тренутку када је сунце почело да залази, далеко на западу, иза Проклетија, Хајле, Дурмитора...Водичи планинарске групе били су Мирослав Докман и Ненад Стевановић, а помагали су Милица Јеремић и Милош Стаменковић. Јунак дана међу Нишлијама био је 12-годишњи Урош Динић, који се такође попео на свих пет врхова, и показао да је Основна школа "Радоје Домановић" велики расадник планинарских талената у Нишу. Јунаци су и браћа од стричева, 9-годишњи Угљеша и 10-годишњи Матија Нићифоровић из Крушевца, који су такође, у пратњи очева, прешли целу трасу ове акције.
