"Константиново раскршће" - 02.06.2019.
Планинарско друштво "Преслап", уз финансијску подршку Града Ниша и логистичку подршку Градске општине Црвени крст и Савета грађана Месне канцеларије Доњи Комрен, успешно је, 2.јуна 2019.године, организовало другу акцију "Константиново раскршће", прву која је уврштена у програм суфинасирања Града Ниша. Акција "Константиново раскршће" је други део програма "Планинарско-рекреативно-едукативне акције у околини Ниша" (прва акција из овог програма одржана је на планини Калафат 23.марта 2019.године). Следећи програм који ће Планинарско друштво "Преслап" реализовати уз подршку Града Ниша јесте 3.успон на планину Селичевицу у част ословодилаца Ниша, који ће се одржати 13.октобра 2019.године.
Акција "Константиново раскршће" названа је по роману Дејана Стојиљковића, једног од најчитанијих савремених српских писаца, а према свом концепту требало је да буде више пешачка или рекреативна, него класична планинарска, да се у лаганом ритму, обиђе траса на северном ободу Ниша, и да се на важним историјским и архелолошким локалитетима и споменицима културе, одрже часови историје или беседе. Главни предавач на акцији био је Владан Стојиљковић, историчар и истражиач, рођени брат писца Дејана Стојиљковића.
Водички тим чинили су Мирослав Докман, Милораг Игњатовић - "Мића Словенац", Владан Стојиљковић и Петар Ратковић. Дужина трасе била је 16 километара, а траса је почела у Доњем Матејевцу, и у првој етапи одвела је 80-так учесника до цркве Свете Петке. Овде је Владан Стојиљковић одржао прво историјско предвавање, о цркви која је подигнута на темељима ранохришћанске богомоље и о томе да су се у овој цркви причестили јунаци војводе Стевана Синђелића пред бој на Чегру. Управо је споменин ка брду Чегар, мало изнад цркве Свете Петке, било друго одредиште акције "Константиново раскршће". Владан Стојиљковић одржао је беседу о боју на Чегру, који се одиграо 31.маја 1809.године, и који се сматра "српским Термопилима". Потом су се учесници спустили низ падине Чегра, лагано, у долину која се налази иизмеђу брда Чегар и брда Виник. Историчари кажу да брдо Виник чува кључеве тајни историје града Ниша. На овом брду, високом тек 416 метара, прво одредиште за обилазак и беседу била је Митхад пашина табија, тачније остаци овог турског утврђења, које је било стратешки важно место и пре изгадње табије, управо током боја на Чегру, одакле је турска артиљерија дејствовала по срским устаницима на Чегру. Такође, током ослободилачких подухвата 1877/78 године, освајање Митхад пашине табије, освајање Виника, а у исто време и освајање брда Горица и дела планине Селичевице, од стране српске војске, било је одлучујеће и за коначно ослобођење Ниша. На брду Виник, Владан Стојиљковић говорио је и о античкој историји Ниша. На брду Виник, учесници су обишли и један леп видиковац, на јужној страни Виника, са кога се као на длану види цео град Ниш, са околином. Још једно важно одредиште на Винику били су и остаци лагума, који су својевремено спајали нишку тврђаву са брдом Виник, а претпоставља се да су изгађени још у доба старог Рима.
Са брда Виник, изведено је спуштање према насељу Горњи Комрен, а онда су се учесници запутили "бреничким путем" ка селу Хум. У овој етапи, вођење групе преузео је Милорад Игњатовић, стручњак за стазе у оклини Ниша и специјалиста за вођење локалних планнарских акција. У цркви Светог Николе учеснике је дочекао отац Иван Лилић, јереј, парох села Хум, један од највећих интелектуалаца града Ниша, врстан историчар, филозоф, педагог, али и - активни планинар. Када отац Иван беседи о историји цркве Светог Николе, о историји Хума, о животним начелима, о моралу, култури, о лековитом биљу - бришу се границе које било какво животно, филозофско или религијско опредељење поставља. Нема тог човека који може остати равнодушан када слуша беседе овог великана. Нема тог човека коме се у сећање неће урезати прича о изградњи цркве Светог Николе, из 1929/30.године, на темељима цркве из времена Светог цара Константина, и да је тада село Хум посетио лично краљ Александар Карађорђевић, и да је тада Хум био општинско средиште, са много више душа и благостања него што је данас случај. Речи оца Ивана неминовно побуђују људску доброту, хуманост, љубав.
А у Хуму се акцији придружио и Бојан Гавриловић, познати планинар и високогорац, велики пријатељ Планинарског друштва "Преслап". После овакве среће и усхићења, доживљеног у цркви Светог Николе, остало је попети се и на оближљу Хумску чуку (455 м), највеће археолошко налазиште у овом делу Европе, када је у питању период преласка из каменог у бакарно доба. Владан Стојиљковић одвео је учеснике на оно место где је постојало неолитско насеље и где се деценијама уназад врше опсежна археолошка истраживања.
На крају,једном лепом пречицом, око питомих воћњака и винограда, учесници су се спустили у Доњи Комрен, где је приређен бесплатан ручак и дружење са мештанима и представницима Градске општине Црвени крст.
На акцији су учествовали и чланови Планинарског друштва "Сува планина" (Милорад Игњатовић из овог Друштва био је и водичи), чланови Планинарског клуба "Железничар", планинари из Основне школе "Радоје Домановић" и рекреативци из Ниша и Доњег Комрена.
Планинарско друштво "Преслап" захваљује Граду Нишу, Градској општини Црвени крст и Савету грађана Месне канцеларије Доњи Комрен, чији је председник г-дин Слободан Ђорђевић, на подршци и помоћи, верујемо да ћемо наредне године акцију "Константиново раскршће" организовати још успешније.
