Успон на врх Кун (659 м), на Сувој планини - 12.03.2023.
Планинарско друштво "Преслап" успешно је извело, у недељу, 12.марта 2023.године, локалну акцију на Сувој планини, чије је одредиште био врх Кун, висок 659 метара. Учествовало је двадесеторо планинарки и планинара, а водички тим чинили су Мирослав Докман и Милорад Игњатовић - Мића "Словенац". Акције је изведена по сунчаном времену, ујутру хладном, касније топлијем. Траса акције водила је од споменика у центру села Јелашница, посвећеном ослободиоцима, преко антене, затим до стеновитог видиковца Воднички камен, који је висок око 400 метара. Одатле, траса је пратила највиши део једног од споредних гребена Суве планине, који се паралелно пружа са гребеном око Јелашничке клисуре, који гребен је у непосредној близини, јужно од гребена који води ка Куну, а још даље на југу, паралелно се пружа и највиши гребен Суге планине, и то "нишка потковица". Северно од гребена који је данас прешла наша дружина, пружа се и гребен изнад Сићевачке клисуре, са врхом Кусача. Тако је дружина, када је прошла Воднички камен, била поприлично далеко од Радовог камена, који је највиша тачка Јелашничке клисуре. Убрзо, дружина се сасвим приближила Радовом камену, готово да је "руком могла њега дотаћи", а онда се удаљавала од овог врха, и после краће деонице кроз шуму, изашла је на пропланке, изузетне видиковце, са којих се дружина спустила на шумски пут који води у атар села Банцарева. Одавде је први пут могао да се види и врх Кун, до кога је ваљало отићи обилазно, око долине и око села Банцарава. Пре самог села, дружина је скренула са главне стазе, и ободом изашла на раскрсницу подно Куна. Најлепши део успона на Кун јесте завршна етапа, зато што се са пропланка и платоа непосредно испод Куна, најлепше види цео масив Суве планине, овога пута и "нишка потковица" и "белопаланачка потковица", те се тако у једном кадру виде сви врхови и превоји Суве планине: Црни камен, Рајац, Челин камен, Мосор, Соколов камен, Девојачки гроб, Трем, Ђорђина чука, Големо стражиште, Пасарело, Смрдан, Рженац, Преслап и Дивна Горица. Поглед са пропланка подно Куна је за разгледнице и сликовнице! Иначе, сам врх Кун је, што је куриозитет, једино место на траси целе акције са кога се ама баш ништа не може видети, зато што се налаи у густоју шуми. У повратку, дружина се спуштала према Горњој Студени, а не према Доњој Студени, зато што на траси према Горњом Студени постоји још неколико атрактивих видиковаца, а ту је и црквиште у атару Горње Студене. Занимљив је био и почетни део акције, према Водничком камену, где је добар део шуме прокрчен за потребе гасовода, те је сада велики и широки коридор на месту некадашње планинарске стазе, који води до самог подножја стене. Ипак, сада је нешто захтевнији улазак на узану стазу уз саму стену Водничког камена. Све у свему, лаганих 15-ак киломатара на траси, и лепих осам сати планинарско-рекреативних активности у изузуетном амбијенту Суве планине, учинили су нашој дружини још један доживљај за памћење.