Зимски успон на Столску планину - 04.02.2024.

Бајка на Столској планини се одиграла у недељу, 4.фебруара 2024.године, на великој акцији Планинарског друштва "Преслап", која је у област Лужница, на планину која симболизује Лужницу, привукла педесетак планинарки и планинара из Ниша, Бабушнице, Јагодине, Прокупља, Лесковца, Власотинца и Књажевца. Међу њима било је и деце. Стазе су биле још увек покривене тањим слојем снега, који убрзано копни на овим, малтене пролећним температурама. Наша дружина успешно се попела на врх Големи Стол (1239 м), популарни "Олимп Бабушнице", најпознатији планински врх Лужничког краја - а када би Лужница имала своју заставу и свој грб - обриси Големог Стола на њему би се нашли, потом се дружина попела и на врх Мали Стол (954 м), онда обишла каскадне Столске водопаде, на крају је обишла и чувене северноамеричке секвоје у селу Стол.

Водички тим, који су чинили Саша Аранђеловић, писац и философ из Бабушнице, те Мирослав Докман и Милорад Игњатовић - "Мића Словенац", одлучио је да промени план успона и да се ка Големом Столу уопште и не крене из села Стол од куће Матејића, већ да се продужи до суседног села Кијевац, из кога би се дружина попела на Големи Стол, а тек у силаску би се дружина кретала стазом која је првобитно била предвиђена за успон. Управо је философ, после дубинског размишљања, овај предлог изнео док је дружина путовала ка Бабушници. Овиме, не само да је успон олакшан, већ је и траса учињена занимљивијом, са пуно отворених видика у успону, и са различитим трасама у успону и силаску. Избегнуто је и кретање асфлатним путем, што нимало није здраво чинити у планинарској обући. Тек, из села Кијевац, дружина је изашла на популарни "кијевачки пут", и лагано, постепено, попела се до подножја Големог Стола. На једном месту, дружина је наишла на раскрсницу "кијевачког пута" и планинарске стазе која долази из села Стол, и после се утапа у "кијевачки пут". Између "кијевачког пута" и самог Големог Стола, кратка и изузетно стрма деоница била је и најтежа на овој акцији. Задивуљујује како су сви из дружине, уз пуну концентрацију, ову деоници савладали, и са радошћу изашли на "Олимп Бабушнице". Силазак је такође на овој краткој раздаљини био нешто тежи, али по изласку на "кијевачки пут" и даљим силаском у долину потока Крња река, све се одвијало много лакше, рутински. Већи део дружине потом се попео и на Мали Стол. У ствари, тек са Малог Стола, се најбоље види цела "леђна", односно источна и североисточна страна "Олимпа Бабушнице", изузетно стрма, али шумовита, за разлику од западне стране, која се надвија изнад Лужнице, и која је сва у опасним стенама, камењару и сипару.

Дружина је посетила и уређено излетиште Столских водопада, на Крњој реци, где је испод доње каскаде, борба сунца и леда, довела да се део воде истопи и образује облик срца. На крају планинарског дана, велику атракцију, не само Лужнице, већ и целог југа Србије, посетила је дружина - две огромне секвоје, које су у селу Стол засађене пре више од пола века, и одржале су се.