Успон од Сићева на врх Градац (1062 м), на Сврљишким планинама

Пишемо историју! Овога пута, уз помоћ историчара, професора историје, Војина Никитовића, који је мотивисањем да се велики број ученика Основне школе "Радоје Домановић" Ниш прикључи локалној акцији Планинарског друштва "Преслап" на Сврљишким планинама - успону од Сићева до врха Градац (1062 м), учинио да се ова локална акција, изведена у недељу, 11.фебруара 2024.године, дуго памти и да обасјава светлом новог оптимизма небо над вољеним градом Нишом. Итекако у Нишу има потенцијала, има добрих људи, посвећених општем добру. Шездесетак планинарки и планинара из Ниша, Лесковца и Јагодине, учествовало је на овој акцији, а водички тим чинили су Мирослав Докман, високогорац Угљеша Ђорић, Милорад Игњатовић - "Мића Словенац", и, наравно, велика подршка у раду са најмлађим уечсницима акције - професор Војин Никитовић. Свакако да су најмлађи учесници акције, наши школарци, били у главној улози, али ово је била планинарска акција где су сваки трен проведен у предивној природи Сврљишких планина и сваки корак начињен на траси - били за незаборав, од њих је начињен мозаик најлепших боја. Додатно је свечарској атмосфери допринело и што је водич Милорад Игњатовић - "Мића Словенац", пре два дана постао и прадеда, и поред толике еуфорије, овај најбољи познавалац планинарских стаза у околини Ниша, смогао је снаге и жеље да буде део чудесне дружине.

По знатно топлијем времену од просека за месец фебруар, са одавно отопљеним снегом, Сврљишке планине биле су изузетно гостољубиве. Зато је водички тим изабрао и најлепшу трасу акције, најсадржајнију, најзанимљивију, са најлепшим погледима. Из Сићева, према врху Градац, дружина се пењала јужном страном Сврљишких планина. Постепено, неприметно, све до подножја стене Градца. Све време отварао се леп видик на Сићевачку клисуру и оближњи врх Суве планине - Кусача, али и највиши део Суве планине, са врховима Мосор, Соколов камен и Трем. 

Водички тим је, мора се рећи, стрепео у задњој етапи успона, која је знатно стрмија од осталог дела трасе, онда када се са источне стране излази на врх Градац. Стрепео је водички тим због деце, најмлађих учесника, јер ових тристотинак метара у свему се раликују од осталог дела трасе. Изразито стрма деоница, ипак, уз пуну концентрацију, уз поступање упустава водичком тима, и уз највећи оптимизам - савладана је. Све је лакше када је стена Градца сува, када се отопи снег. Награда за успешен успон дружине на Градац били су и најлепши погледи током читавог дана - добар део јужне Србије се види са врха Градац. А Градац - ево куриозитета, јесте највиши планински врх на подручју града Ниша, али није и највиша тачка на подручју Ниша - највиша тачка је двестотинак метара виша и налази се у шуми (дакле, није у питању планински врх), између врхова Мосор и Соколов камен, на Сувој планини. До врха Градац било је потребно нешто преко три сата лаганог успона (и веома опрезног успона у задњој етапи на стени Градца).

Силазак са врха Градац изведен је у правцу запада, према врховима Мали Градац и Вишеград. На пар места овде се дружина кретала узаним гребеном Сврљишких планина, али све је проходно и безбедно. Са превоја између врхова Вишеград и Мали Градац, дружине је скренула нагло на југ, и потом, по изохипси, и преко пар лепих видиковаца, постепено се спустила у атар Сићева. И, по традицији, када год се нека планинарска акција Планинарског друштва "Преслап" одвија око Сићева, најлепши завршетак акције је одлазак до чувеног видиковца у Сићеву, непосредно изнад Сићевачке клисуре и десне обале реке Нишаве.