Проклетије - Ђеравица (2656 м) и Маја Ропс (2503 м) - 25-27.10.2024.

У организацији Зорана Павловића Паће, од 25 до 27.октобра 2024.године, изведена је високогорска акција на Косову, на Проклетијама, са успонима на врх Ђеравица (2656 м), у суботу, и на врх Маја Ропс (2503 м), у недељу. У најновијем издању Паћине "дружине снова", било је 19-оро планинарки и планинара из Ниша, Предејана, Врања, Белегиша, Књажевца, Зајечара, Баточине, Владичиног Хана и Крушевца. Планинарско друштво "Преслап" представљало је њих петоро: Невенка Михајловић, Слађана Недељковић, Јованка Тасић, Славица Тодоровић Заркула и Мирослав Докман. Иза нас је феноменалан продужени викенд на Косову, на Проклетијама, где смо уживали, а на врхове се попели најмање захтевним стазама. Било је ово и једно од најбољих издања Паћиних "дружина снова", све је функционисало прецизно. Наша база била је кућа за госте породице Гацафери (Gacaferi Guest House), на 1850 метара надморске висине, на платоу између врхова Ђеравица и Маја Ропс. "Дружина снова" имала је обезбеђену потпуну логистику, од превоза теренским возилима до смештаја, преко три оброка дневно, и наравно удобног смештаја. 

Ово је била одлична прилика и да се за Планинарско друштво "Преслап" прикупе све потребне информације, како би и наше Друштво самостално организовало своју високогорску акцију на Ђеравици.

У суботу је до Ђеравице ваљало прећи 8,5 километара на траси, и савладати најмање 800 метара висисинске разлике, али та разлика је била и прилично већа, с обзиром да траса, када достигне висину од 2400 метара, спушта се на 2200 метара, подно саме Ђеравице. Рекли бисмо да је овај успон за трећину тежи од успона од Бојаниних вода, до врха Трем, на Сувој планини, што значи да је ипак Ђеравица достижна. На путу ка Ђеравици, отварали су се фантастични видици на непрегледан масив Проккетија, и на Косову, и у Црној Гори, у у Албанији. Изашли смо најпре на Тропојско језеро, одакле се први пут, у правој линији, видела Ђеравица. Потом нас је траса спустила ка Великом језеру, у облику срца. Од овог језера, започео је други део трасе, и завршни успон на Ђеравицу. Паћа је поделио своју дружину на два дела, на - условно речено, бржу и спорију групу. Тако је прва група на Ђеравицу изашла за четири и по сати успона, а друга група за пет и по сати. Златни јесењи дан омогућио је и да се направи дужи одмор на овом, најпознатијем и најистакнутијем врху Косова, где малтене током целе године, долазе планинари и љубитељи природе из целог света.

У недељу је изведен успон на врх Маја Ропс. Од смештаја, траса води ка превоју Богићевица, на граници Косова и Црне Горе, одакле се креће на завршни успон, на гребен Маја Ропса. Од смештаја, до врха, прешли смо 5,5 километара и савладали 650 метара висинске разлике. За разлику од Ђеравице, овде је успон сталан, лаган, и не губи се висина. Посебно упечатљив поглед са Маја Ропса био је на Каранфилем, најоштрији део Проклетија, у Црној Гори, и, наравно, на оближњу и моћну Ђеравицу. Сунчан дан био је дар за Паћину "дружину снова" и у недељу.