Љуботен (2498 м), Шар планина, Косово - 08/09.08.2026.
У склопу припрема за експедицију Зорана Павловића Паће у Јужној Америци, октобра месеца 2026.године, део Паћине "дружине снова" извео је припремну акцију на Косову, на Шар планини, у суботу и недељу, 8 и 9.августа 2026.године. И то какву акцију - изазовну, претешку, екстремну, и саве то на предивном подручју Шар планине, од скијашког центра Брезовица, до врха Љуботен (2498 м). Овај успон, делује, да је не само одговарајући предстојећим изазовима на Андима, већ и по тежини премашује успон на поједине од врхова на које је Паћа планирао да изведе своју "дружину снова". На акцијије учестовало седморо сталних и повремених, некадашњих, садашњих и будућих чланова разних издања Паћиних "дружина снова": Славица Тодоровић - Заркула, Драгиша Стојковић, Драгослав Вељковић, Јасминка Николов, Невенка Михајловић, Љиљана Станковић и Мирослав Докман. Троје задње неведених, одлази пут Јужне Америке и огромне и далеке земље Перу октобра месеца 2026.године. На предстојећој експедицији, учествоваће 14-оро учесника, од којих је чак седморо из Ниша, поред троје поменутих, ту су и Даниела Ђорђевић, Драган Ђорђевић, Ненад Стојановић и Љубиша Стојановић. Паћа и његов син Вукашин употпуниће јужносрбијански део експедиције, те ће јужњака бити деветоро
Успон од Брезовице до Љуботена један је од највећих изазова. Истовремено се појављују предивни погледи на бескначан гребен Шар планине, и напори на граници могућег и издрљивог. Довољно говори и чињеница да је од скијалишта, до врха Љуботен, раздаљина око 11 километара, а нашој дружини је тревбало невероватних и пренапорних осам сати да закорачи на Љуботен. У првој етапи, дружина је дошла до Ливадичког језера - горског ока. Одатле, постепено је дружина изашла на главни гребен Шар планине, по коме се час добија на висини, час губи. Рецимо да је највиша тачка на гребену пре Љуботена била тек мало нижа од овог врха. А онда, пред завршн успон на Љуботен, дружина се спустила у подножје пирамиде Љуботена, чак на 2150 метара надморске висине.
И тада је уследио најтежи део, напоран толико, да ни ови искусни учесници високогорских акција и експедиција не памте да су игде савладавали овако стрму деоницу, и не само стрму, већ и без иоле профилисане стазе. У само 1 километар раздаљине, треба се до врха попети 350 метара висинске разлике. Али, по каквом терену и каквим правцем? Готово вертикално, по стази која је, у ствари, сада "стаза", а некада је можда и била стаза. Кише, снегови, ветрови, учинили су да ова стаза изгуби свој облик, и да се претвори у сипар, крупно или ситно камење, песак. Сви су проклизавали. Чак два сата је било потребно да се ова кратка и изузетно стрма деоница савлада. Све време, пред дружином је лебдело питање које се логично наметнуло: како се безбедно после спустити овом вертикалом? Одговор је - никако истом стазом, и не сме се ризиковати. Зато се дружина са врха, опет нимало једноставно, али барем лакше него у успону, са Љуботена спустила на његово источно подножје, у атар села Стража, преко пастирских катуна, све до пута ка граничном прелазу Глобочица.
После ове пренапорне авантуре, експедиција у Јужној Америци може да почне!
