Бјелашница (2067 м), извори реке Пливе, Јањске отоке, „пирамиде“ у Високом, врело Босне – Босна и Херцеговина
Две акције унутар једне акције, у Босни и Херцеговини, успешно је извело Планинарско друштво "Преслап", од 20 до 23.августа 2026.године, на бројним босанскохерцеговачким одредиштима, свима који су првобитно и били укључени у план акције, а и неким додатним. Зато је ово била и једна од најсадржајнијих акција, на којој су одредишта "излазила на позорницу", и свако од одредишта би кратко било пред публиком, али било је много њих. У дружини је било 27-оро учесника из Ниша, Прокупља и Куршумлије.
Већ обилазак првог одредишта, својом необичношћу, представљао је прави увод у даљи ток акције. Наиме, чувени мост преко реке Дрине, у Вишеграду, мост Мехмед паше Соколовића, а и сам Вишеград, дружина је обишла у један сат иза поноћи!
Тако је, по плану акције, дружина у само свитање пристила у скијашки центар Бабин до, на планини Бјелашници, сарајевској олимпијској планини. Уследио је успон од Бабиног дола, до врха Бјелашнице, популарне Опсерваторије (2067 м). Успон је изведен преко превоја Штињи до, стаза је кратка, али и прлично стрма од Штињег дола до врха Бјелашнице. Дружина је издржала овај успон и после три сата изашла на највиши врх Бјелашнице. Једна од тачака која раздваја географску област Херцеговина од географске области Босна, управо је и врх Бјелашице, те тако, сав предео јужно од Бјелашнице, део је Херцеговине, а северна страна и врха и саме планине је у области Босна. У шали можемо казати, да је у називу државе Босна и Херцеговина, ово слово "и" - врх Бјелашнице! Са врха смо могли да видимо све сарајевске планине: Игман, Озрен, Романију, Требевић, Трескавицу и Височицу, а мало даље видели су се и Маглић и Прењ. Једно лепо предавање и географији, и о зимским олимпијским играма из 1984.године, уприличили смо на врху Бјелашнице. Управо са платформе из зграде на врху Бјелашнице, почињао је олимпијски спуст у мушкој конкуренцији, на коме је победио Бил Џонсон из Сједињених Америчких Држава, сада, нажалост, покојни. Са нижих тачака Бјелашнице, отпочињали су своје трке велеслалом и слалом, у велеслалому је Јуре Франко освојио сребрну медаљу, што је била прва медаља бивше државе на зимским олимпијским играма. Дружина се потом спустила у Бабин до скијашким стазама, делом и стазом олимпијском спуста, те је тако на Бјелашници ходала тереном на коме је исписана историја светског спорта.
Да останемо у олимпијском духу, потрудили смо се одласком на суседну Игман планину, где је дружина посетила комплекс олимпијских скијашких скакаоница, које, су, нажалост, сада прилично оштећене. Одржано је предавање и скијашкиим скоковима и летовима уопште, те о такмичењима у скоковима на олимпијским играма у Сарајеву (на малој скаконици победио је Јенс Вајсфлог, на великој Мати Никенен). У наставку првог дана акције, дружина је обишла Сарајево, и увече допутовала у град Јајце.
Другог дана акције, у суботу, 22.августа 2026.године, све активности биле су посвећене планинским рекама и језерима и културно-историјском наслеђу. Најпре је дружина обишла изворе реке Пливе, у атару села Пљева - три извора, која су и наиздашнији крашки извори у Европи. Река Јањ је најважнија притока реке Пливе, а Јањ је позната по томе да сена једом месту њен ток рачва на много рукаваца, потока, водопада, и то место чини чувено излетиште Јањске отоке. Затим је, на повратку у Јајце, дружина обишла Пливско језеро, и излетиште Млинчићи, код Јајца, који чини двадесетак старих воденица. У самом Јајцу, дружина је обишла чувени водопад на реци Пливи, висок преко 20 метара, испод кога се Плива улива у реку Врбас. Тиме је дружина успела да у једном дану обиђе и изворе Пливе, и њено ушће. У Јајцу смо посетили и џамију султаније Есме, затим стари град, те цркву Светог Луке, Медвевову кулу и катакомбе - гробницу краља Хрвоја Вукчића Хрватинића, који је умро у Јајцу 1416.године. У смирај дана, прелепо Јајце посматрали смо из тврђаве, коју смо обишли њеним зидинама и бедемима.
У недељу, 23.августа 2026.године, прво смо обишли смо популарне тунеле Равне, код места Високо, у долини реке Босне. Одредиште за крај нашег дружења био је и сам извор реке Босне, чувено излетиште Врело Босне, на падинама Игман планине, на Илиџи, недалеко од градског језгра Сарајева.
