Само мало је потребно удаљити се од скијашког центра Копаоник и заборавити, потиснути утисак да је ова планина превише комерцијализована, и да понајмање везе има са спортом, здравим животом и заштитом животне средине.
Итекако је много планинарског садржаја на Копаонику.
Планинарско друштво "Преслап" извело је своје чланове и пријатеље друштва, само пар километара изван круга скијалишта, и сви заједно доживело смо планинарење у нетакнутој средини, уз атрактивне успоне и погледе, уз упознавање донедавно неоткривених или слабо познатих природних и културно-историјских знаменитости.
Напустили смо скијалиште, заобишли Панчићев врх и упутили се ка археолошком налазишту Небеске столице, на 1800 метара надморске висине.
Пре уласка у налазиште, скренули смо са стазе и стотинак метара навише попели се на врх Небеске столице (1913 м), који је тако назвао 1885.године, тада млади официр Живојин Мишић.
Заиста, три доминантне стеновите формације, уздижу се изнад околине, у запећак бацају чак и оближњи и виши Панчићев врх, који се у време када је овде боравио Живојин Мишић, звао - врх краља Милана.
Као на длану са Небеских столица види се српско Косово и Метохија, у ствари овај врх и јесте на Косову и Метохији, а види се и област Топлица, затим Рашка, планине Голија, Хајла, Проклетије, Радан, Шар планина...
Са Небеских столица се, боље него унутар самог објекта, види истоимено археолошко налазиште, темељи и зидови ранохришћанске цркве са базиликом.
Зато смо и одлучили да се најпре попнемо на врху, а потом спустимо у налазиште.
Овде смо се поделили у две групе, неколико планинара, међу њима и двојица најмлађих, 6-годишњи Никола Мицковски и 7-годишњи Александар Крстић, лагано су се вратили у насеље Копаоник, успут се пењући по узвишењима и врховима око скијашких стаза.
Већа група кренула је да се по широкој, али стрмој стази, спушта у долину Јеловарник.
Требало је спуситити се чак 800 метара ниже од Небеских столица.
Све ово није било тешко, али ниједног тренутка нисмо смели да сметнемо с ума да нас после обиласка водопада очекује дуг и постојан успон у повратку до насеља Копаоник.
Пут до водопада одвео нас је и до рудника олова и цинка у Запланини, где смо срдачно поразговарали са храбрим рударима.
Водопад Јеловарник, каскадног типа, на Запланинској реци, висок је 75 метара.
Издашан је био чак и по овако спарном дану, једноставно Копаоник је планина која обилује водом и изворима.
Спарина и тешко време били су, барем док смо одмарали код водопада и дивили се овој природној лепоти, као руком однети.
Снажан водопад и густа шума око њега освежили су нас.
Све ово било нам је јако потребно пред "дуго путовање" у насеље Копаоник.
Ваздушном линијом јако близу, али путем...е, то је требало издржати. 
Више од три сата трајао је повратак у насеље Копаоник, поред врха Беђировац (1782 м), и преко врха Суво рудиште.
Сунце је било при заласку и његови, за овај дан одлазећи зраци, наравили су фантастичну игру светлости на огромном обелиску посвећеном Јосифу Панчићу, који се налази на врху Суво рудиште (1976 м).
Наши малишани Никола и Александар обележили су својим весељем и игром нашу акцију.
С друге стране, за дивљење је упорност и снага чика Жарка Шотића, најискуснијег учесника ове акције, који је не трепнувши савладао 25 километара кружне стазе, преко водопада Јеловарник.
Ова акција послужила је и као последња провера нашим пријатељима који за неколико дана одлазе на вишедневну акцију на Татрама, када ће се пењати на Риси (2499 м), највиши врх Пољске.
Акцију су испред водили Мирослав Докман и Ненад Стевановић, а учествовалоје 22-оје планинара.

Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
 
 
Powered by Phoca Gallery