Доживели смо и ове године Пирин као планину сирове снаге и видели како изгледа када врхови Пирина затворе небески свод. Још један међународни успех Планинарског друштва "Преслап" остварен је 22 и 23.јула 2017.године на Пирину. Једна од најтежих планинарских акција на Балканском полуострву пружила је учесницима сва узбуђења, изазове, али и лепоти планинарења у високом горју. На акцији је учестовало 32-оје планинара, различитог "пиринског искуства". Било је међу нама и оних који Пирин редовно походе чак и више пута годишње, али било је и учесника који су скупили храброст и први пут се отиснули на Пирин, вођени узлбудљивим причама са наших ранијих похода.

И ове године, циљ је био амбициозан, нимало лако достижан, али тиме је наша пиринска прича добила на лепоти и драматизацији. Акција је изведена на највишем гребену пиринског масива. Са првим сунчевим зрацима већ смо изашли на добро познату стазу код хиже Вихрен (1950 м). За наредна три и по до четири сата, успели смо да се попнемо на Вихрен (2914 м), пирински првенац и трећи по висини врх на Балканском полуострву. На Вихрен се попело 30-оро планинара. За разлику од акције из 2016.године, сада је једна мања група планинара, њих 6-оро, Вихрен одредила и као свој коначан циљ, те су се касније спустили истом стазом до хиже Вихрен и хиже Бандерица. Наравно, у односу на било коју планину у Србији, а њих и најчешће походимо, успон на Вихрен је знатно изазовнији, и због висине, и због висинске разлике, и самог рељефа, те је и излазак на Вихрен за све наше планинаре изузетан успех. Већи део учесника, пак, определио се да од Вихрена настави ка најузбудљивијем и најопаснијем делу Пирина.

До превоја Премката (2500 м), који раздваја врхове Вихрен и Кутело, требало је спустити се стрмо низ северну страну Вихрена, стрпљиво, лагано, уз помоћ ланаца који су постављени пре пар година ради обезбеђења овог нимало лаког силаска. Од Премкате, кренули смо испод врха Кутело, ка превоју Кончето и врху Бански суходол стазом са контранагибом ка долини Влахинских језера. Ова стаза планинаре доводи у срце Кончета, у веома опасни део Пирина, где је ширина стазе једва седамдесетак центиметара, а са обе стране су амбиси од по више стотина метара. Срећом, те је метална ограда постављена да колико толико учини безбеднм овај пролазак, али осећај страха када се прође овим делом, без обзира да ли планинари гледају низ бесконачне амбисе или не, природна је појава код сваког.

Но, ово је био тек први део проласка Кончета. После одмора на врху Бански суходол (2884 м), сада је ваљало прећи Кончето у целости, читавих километар и по раздаљине, држећи се за металну ограду, изнад провалије, и тако изаћи на врх Кутело (2908 м). Овај врх јесте близу Банског суходола, али све делује бесконачно далеко када се прелази сурова и опасна стаза на превоју Кончето.

Акцију су водили Цветан Цеков, Мирослав Докман и Ненад Стевановић. Време је било изузетно повољно.

Треба после свега захвалити свим учесницима на исказаном јунаштву и показаној планинарској солидарности у сваком тренутку на овако изазовној акцији. Сваки корак на гребену Пирина биће заувек урезан у сећање наших планинара. Овакав успех даће им полет за све остале изазове у планинарству и животу, учинити их још јачим и још бољим људима.

Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
 
 
Powered by Phoca Gallery