Треска - "српски Митикас"
Планинарско друштво "Преслап", као и пре неколико месеци на Небеским столицама и водопаду Јеловарник, приредило је другачији доживљај планине Копаоник, и показало да на најпространијој српској планини итекако има узбудљивих одредишта, потпуно одвојених од средишњег дела планине на коме су садржаји савременог доба потпуно овладали.
Врх Треска (1439 м), на јужном делу Копаоника, у околини Луковске Бање, с правом се може прогласити будућим незаобилзаним одредиштем за планинарску испуњеност, за боравак у нетакнутој природи, тако близу, а тако далеко од порива савремене цивилазације.
Треска, врх у облику двозупца, који се може уочити из велике удаљености, чак и из неких делова Ниша, заиста је двојник Митикаса, највишег врха Олимпа у Грчкој.
Успон Планинарског друштва "Преслап" на Треску, на "српски Митикас", симболично, одвијао се истовремено са успоном наших великх пријатеља и сарадника из Планинарског клуба "Руј 1706" из Бабушнице на прави Митикас у Грчкој.
Истовремено су планинарски и лични пријатељи изашли на два Митикаса, а опет, све је то уследило само пар сати пре поласка нове алспске експедиције Зорана Павловића Паће, овога пута на врхове Цугшпиц у Немачкој и Вилдшпиц у Аустрији.
Повезани смо тако, и онда када не радимо истовремено на органзацији једне велике манифестације, као што је међународни успон на Руј, већ свака наша појединачна акција може испричати причу која ће нас на неки начин ујединити.
И то је снага планинарског покрета југа Србије.
А сам успон на Треску, први пут организован у лето, први пут у потпуности без снега, наравно, био је прави мераклијски.
Стаза ка Трески почиње у селу Штава, крај цркве Светог Мине, и у једном правцу дугачка је 7 км, са висинском разликом од 650 м.
Сасвим је проходна, лагана за оријентацију, иако није обележена.
Један необични изазов планинари морају савладати у махали Жељова, где увек, али увек, чопор паса из једне усамљене куће лаје и поприлично узнемири планинаре. Просто својим лавежом ови пси одударају од савршене тишине и природног склада који у нетакнутости јужног Коапаоника одушевљава планинаре.
Мало изнад Жељове, излази се на раскрсницу шумских стаза и пропланак одакле се види скоро све, тек мало мање него са саме Треске: врхови Копаоника на Косову и Метохији, област Топлица, планине Радан и Кукавица, чак и Голија на западу.
Ова раскрсница налази се на 1100 м надмоске висине, а од ње се пењемо на оближње узвишење на око 1220 м, одакле први пут видимо Трескин двозубац.
Како се приближавамо Трески, чини се да се по тим стенама једино дивокозе могу узверати.
Али, није баш тако. Треба се мало помучити, савладати јако стрм успон, по травњаку, како бисмо дошли до подножја јужне стене врха Треска.
Одатле се иде поново кроз шуму, једном краћом деоницом, која ће нас сасвим безбедно извести на превој између јужне и северне Треске.
По неком неписаном правилу, али устаљеном обичају, прво се пењемо на јужни врх Треске, који је висок 1430 м. Са овог Оштрог шиљка пре свега се дивимо погледу на врхове Пилатовица (1703 м), Шаторице (1750 м) и шиљати Мусинац (1725 м), врх у облику Пирамиде, а највише смо узбуђени због погледа на северни врх Треске (1439 м), који нам враћа успомене са похода на Олимп у Грчкој.
Скоро па је идентичан Митикасу, а деоница за успон оној од Скале до Митикаса.
Са северне Треске уживали смо у погледу на фантастичну композицију Копаоника: долина Јеловарник (чак смо видели и рудник Запланина у близини водопада) - Небеске столице - Панчићев врх - Караман гребен - Гобеља.
Коначно, уочили смо и град Ниш!
Треба рећи и да је наш члан Милош Стаменковић успео да се попне и не врх Велика Скороња (1342 м), који се налази преко пута Треске.