Планине Олимп и Оса у Грчкој
Средином претходног месеца Планинарско друштво „Преслап“ је успешно организовало успон на копаонички врх Треска, који се због свог изгледа и тежине успона, зове и „српски Митикас“.
Само неколико дана касније „Преслап“ је имао представника и на правом Митикасу, оном у Грчкој, на планини Олимп. Наш члан и водич, Милош Стаменковић, учествовао је на великој осмодневној акцији у организацији „Планинарских вукова“ из Крушевца под називом „Од Олимпа до Акропоља“. На акцији је учствовало 21 планинар из Крушевца, Ниша, Јагодине, Неготина, Кикинде, Београда, Сарајева, Бањалуке, Пала, Соколца,... Кренуло се у петак увече, 22. септембра 2017. а екипа је дошла у Неи Пори сутрадан преподне, и сместила се у удобним собама.
По плану и програму, након пристизања у Неи Пори, где је била и база ове акције, најпре је требало посетити Олимп, планину богова, и њен највиши врх Митикас (2918 м) који је и други највиши врх Балканског полуострва. Иако је временска прогноза за целу недељу била лоша, планинари су ипак добро прошли по питању времена, јер пењање по врховима Олимпа по кишовитом времену може бити веома опасно, а неретко и забрањено. Дакле, више пажње планинара је било усмерено ка сајтовима за временску прогнозу, јер је то практично диктирало програм целе акције. Након сазнања да се у недељу и понедељак не очекују падавине на Олимпу, доноси се одлука да се у недељу у поподневним сатима крене на успон од паркинга Приони (1100 м) до планинарског дома на висини од 2100 метара. Ту су планинари преноћили, и сутра у зору су кренули на завршни успон на Митикас. По мирном времену, врло лаганим темпом, и стрмом стазом, планинари су после 3 сата пењања изашли на врх Скала (2866 м). Одатле почиње врло незгодна и опасна деоница која води до самог крова Грчке, где си планинари морали да се по оштром и клизавом камењу најпре спусте 50-ак метара до превоја, а затим да се попну око 100 метара по веома стрмом зиду све до самог Митикаса. Око 10 сати један по један учесник су пристизали на највишој тачки Олимпа, и после врло узбодљивог преласка по стрмим стенама, одахнули на врху, и уживали у том непоновљивом осећају и прелепом погледу који су облаци само на моменте заклањали. Ни температура од 0 степени, ни повремено јак ветар нису могли да засметају пресрећним планинарима који су ту боравили од 30 до чак 60 минута. Уследио је дуг и стрм спуст са Митикаса до паркинга Приони, уз успутну паузу код планинарског дома. У једном тренутку је почео и снег да пада, тако да су ионако уморни планинари морали да појачају темпо, како би избегли опасну и клизаву стазу. Исте вечери по повратку у базу, али и у наредних пар дана, Олимп је био окован густим облацима. Дакле, у правом тренутку се организовао успон на Олимп...
Два дана касније, у среду, одржан је успон на планину Оса. Налази се између Ларисе и Егејског мора. Врло мало људи у Србији зна за њу, а утисак је да је међу грчким планинарима ретко посећена. Међутим, Оса је једна прелепа планина која се попут вулкана доминантно издиже изнад области око града Лариса. Прилично је питома, лака за савладавање, иако је њен највипи врх Кисавос на висини од 1978 метара. На висини изнад 1300 метара практично не постоји ниједно дрво, и сва је покривена пашњацима и меким хумусом на већим висинама.
Постоје четири главна правца одакле се може напасти Кисавос. Екипа наших планинара је успон започела код планинарског дома на висини од 1500 метара, са северне стране планине. Врло лаком, благо стрмом и делимично маркираном стазом, и по лепом времену, излази се на главни гребен планине, а убрзо и до самог врха Кисавос. На врху, поред каменог блока и ознаке, постоји звоно које по веровању треба да отера зле духове са планине, али постоји и мали подземни објекат који може послужити као склониште током невремена. Повратак до дома истом стазом био је прави ужитак межу облацима који прелазе са једне стране планине на другу. Општа процена је да успон на Кисавос неодољиво подсећа на успон на Ком у Бугарској, или на Бесну кобилу код нас, и да би требало да се Оса уврсти у програме акција наших клубова који воде планинаре у Грчку.
Успоном на Кисавос, завршен је први планинарски део ове акције. Од четвртка су планинари гојзерице заменили патикама, јер следи обилазак неколико занимљивих локација у Грчкој. Прва локација за посету био је град Каламбака, где се налази чувени комплекс манастира Метеора. Ова група манастира је веома позната по свом несвакидашњем положају на стенама-стубовима и сматрају се једним од светских чуда. Налазе се на списку културне баштине УНЕСКО. У комплексу постоји 6 великих манастира. То су манастир Велики Метеор, манастир Варлаам, манастир Свете Тројице, манастир Русану, манастир Св. Николе Анапауског и манастир Св. Стефана. Овде свакодневно има много туриста из свих крајева света, и то са разлогом, јер је ово једно од најпосећенијих места у Грчкој.
Свакако, најпосећеније место у овој земљи је престоница Атина. То је наредна и последња дестинација на овом врло садржајном путовању. Као један од најстаријих градова на свету, Атина је дом за око 3 и по милиона људи, и место где се налазе многе знаменитости из античког доба и старих цивилизација. Централно место у Атини заузима Акропољ, стеновито брдо и светилиште на чијем врху се налази Партенон, храм посвећем богињи Атини. У склопу Акропоља налазе се и Пропилеји капија, храм Ерехтејон, Херодеон театар, Дионисов театар, Музеј Акропоља,... У подножју брда Акропољ налазе се остале заменитости: Атинска Агора, Керамикос, Храм Олимпског Зевса, Хадријанова капија, Калимармаро стадион где су одржане прве модерне Олимпијске игре 1896. године... За један и по дан, колико је наша екипа боравила у Атини, било је немогуће обићи све знаменитости. За то треба овде остати неколико дана, али вероватно ни то не би било довољно. Јер поред града Атине се налази и Пиреј, једна од највећих лука у Европи, и место које је наш Милош са својим пријатељима успео да обиђе непосредно пред повратак у Ниш.
По повратку у своје градове, ова сјајна група планинара је за собом понела једну лепу успомену, и богатство у виду нових познанства, пријатељства, искуства у тамошњим планинама које спадају у категорију најлепших у региону. Такође, планинари су богатији за искуство које им нико неће одузети, а то је једно лепо путовање кроз нека стара времена и цивилизације, као и пролазак кроз чудесни свет стеновитих стубова на којима су подигнути јако лепи манастири. Стога је оваква врста акције итекако добродошла онима са авантуристичким духом, јаком психо-физичком кондицијом, и великом дозом доброг расположења које редовно преносе на остале пријатеље, и старе и нове.