Извештај са акције: Успон на Црни камен (867 м), 10. јуни 2017. Тек што је почело са радом, новоформирано Планинарско друштво „Преслап“ из Ниша је организовало своју другу званичну акцију. По плану и програму, ове суботе је организован успон на Црни камен (Пресклан) изнад Нишке бање. То је практично најзападнији истакнути врх Суве планине, врх који је најближи Нишу, и који је смештен на шумовитом узвишењу између почетка нишке котлине код Нишке Бање на северу, и Заплања на југу, на надморској висини од 867 метара. Од Нишке Бање је удаљен око 6 километара, идући главном шумском стазом која почиње код фонтане у центру бање, затим преко села Коритњак и извора пијаће воде, пролази поред Црног камена, и наставља даље ка гребену Суве планине и све њене врхове. То је чувени „Соколов пут“, стаза која је дугачка 22 километара, води од Нишке Бање до Трема, и на којој се сваке године организују популарне екстремне трке. Стаза је у првих километар и по нешто стрмија све до изласка на видиковац који се користи за полетање параглајдера. Одатле се пружа сјајан поглед на град Ниш и целу његову околину, затим на околне планине: Селичевицу, Сврљишке планине, Калафат, Мали и Велики Јастребац, Пасјачу, чак и на Копаоник и Озрен. У близини се налази још једно залетиште за параглајдере. Потом нас пут води кроз напуштено село Коритњак (или Коритник), где се стаза за Црни камен рачва на јужну и северну варијанту. То је веома старо село, које се помиње још у 16. веку, а које од 2002. године има нула становника. Сада су ту само напуштене куће, неке од њих добро очуване које и даље одолевају зубу времена. При успону ка врху смо се одлучили за јужну стазу. Она нас води до још једног видиковца изнад села Радикина Бара, на месту који се зове Криви камен. Одатле се види добар део Заплања, и планине Селичевица и Бабичка гора. Недалеко одатле је лековит извор воде, где смо се одморили и освежили пре кратког, али стрмог успона на гребен овог дела планине. Убрзо се та стаза спојила са главном северном стазом (Соколов пут) која нас одвела до самог врха Пресклан, што је и био наш циљ. Уживајући у прелепом погледу на целу потковицу Суве планине, на врху смо се добро одморили, сликали се, дружили и ужинали. Тишина нас опколила и просто терала да останемо што дуже на овом месту, јер боравак на оваквим мирним местима свакако значи човеку да се опусти и пронађе свој унутрашњи мир након бекства из урбане средине и градске буке. У повратку смо ишли све време северном стазом, све до села Коритњак, тачније до велике чесме изнад села, где смо се освежили јако квалитетном водом. На другом крају села, код горњег видиковца смо направили велику паузу пред спуст у бању, и присуствовали полетању неколико параглајдера који су на најбољи начин искористили повољан ветар и винули се у небо пред нама. Одатле смо се истом кривудавом стазом спустили у Нишку Бању, где смо се одморили уз пиће и кафу, и неизоставно дружење у типичној бањској викенд-гужви. Ову јако лепу и лагану акцију је започело око 90 учесника. Највше је било деце узраста од 5 до 14 година. Наши пријатељи и планинарке, Душица Живковић, учитељица у ОШ „Цар Константин“, и Ана Паламаревић, васпитачица у вртићу „Лептирић“ су много улепшале нашу акцију тако што су повеле децу из школе и вртића, у пратњи њихових родитеља. Наши најмлађи другари су се попели само до села Коритњак и поменуте чесме изнад села, а на горњем видиковцу су се дружили и занимали уз дечије игре. Иначе, Душица и Ана ће се овог лета попети на Мон Блан, највиши врх Западне Европе, па нема сумње да међу малишанима који су се данас попели до села, можемо наћи будуће искусне планинаре који ће за деценију или две кренути стопама својих учитељица и васпитачица. Остатак групе, 27 планинара је наставило даље ка Црном камену већ описаном рутом. Најмађи међу њима био је седмогодишњи Александар Крстић, који је прешао целу стазу од 12 километара, и тако побрао симпатије учесника и водича. А водичи су били иста млада снага као прошлог викенда на Кусачи: Милош Стаменковић и Петар Ратковић, а велику помоћ им је пружио поново неуморни Владица Павловић. Апсолутно све је протекло у најбољем реду, и вреди напоменути похвале за малишане који су били јако добри, послушни, и што је најбитније, успели су да се без потешкоћа попну уз најстрмији део стазе до Коритњака. У име водичког тима и свих у Планинарском друштву „Преслап“, захваљујемо се свим учесницима на сарадњи и дружењу, уз нестрпљивост за новим дружењем са нама у природи. Ово је само почетак. И ово је била генерална проба пред наших „1706 снова“ које ћемо досањати већ у суботу... Видимо се врло ускоро!

Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
 
 
Powered by Phoca Gallery