Асеново кале (1033 м) и кањон Цедилка на планини Руј

Планинарско друштво "Преслап" успешно је, уз подршку Планинарског клуба "Руј 1706" Бабушница, у недељу, 23.фебрара 2020.године, организовало акцију на планини Руј, са успоном на врх Асеново кале (1033 м), и обиласком најужег кањона у Србији - кањона званог Цедилка, на Звоначкој реци или реци Блаташници.
Учестовало је стотинак планинарки и планинара, од којих педесетак из Ниша, а остали су били из Бабушнице, Пирота, Власотинца, Грделице и Лесковца.
Водички тим чинили су Владимир Митровић, Дејан Радојловић и Саша Аранђеловић.
Време је било изузетно лепо, сунчано, идеално за лагано пешачење на чудесном Рују, планини која пружа невероватне, неслућене могућности за планинарске активности, и на делу планине у Србији, и на делу планине у Бугарској. У односу на првобитни план акције, изостављен је одлазак на тајанствени врх Сип (1240 м), по налогу граничне полиције МУП-а Србије. Тако је овај врх остао тајанствен за већину учесника, а водичи Дејан Радојловић и Саша Аранђеловић евоцирали су успомене из априла 2011.године, када су обојица били део нишко-бабушничке дружине која је тада први пут открила тајанствени врх Сип.
Акција је била додатно обогаћена бројним садржајима. Најпре је дружина посетила манастир Пресвете Богородице у селу Суково, подигнут у 19.веку. Потом, изведен је "фото сафари" на почетку кањона Јерме, посматрано узводно, у атару села Власи, када су ученици акције прошетали пар стотина метара кроз тунеле на путу Суково - Звоначка Бања, фотографисали дивовске стене Гребен планине и Влашке планине и ток реке Јерме.
Манастир Светог Јована Богослова (по бугарским изворима подигнут у 11.веку, по српским у 14.веку) био је наредно место, светиња, где је дружина застала и уживала у обиласку.
Коначно, место планинарског окупљања била је Звоначка Бања. Од ове бање, уређена и одлично обележена стаза, захваљујући ангажовању Туристичке организације општине Бабушница, на чијем челу је директор, мр Милан Стаменковић, и Планинарског клуба "Руј 1706", води ка оближњем кањону Цедилка и врху Асеново кале. Заправо, почетни део ове стазе је својеврсна историјска траса, којом је од 1922 до 1962.године ишла пруга уског колосека Пирот - Суково - Ракита, за потребе рудника каменог угља "Јерма" у Ракити, и овде је 1929.године снимљен и филм "Рударева срећа", први играни филм у кинематографији бивше државе (приказан у Ракити јуна 2015.године, у оквиру шестог међународног успона на Руј).
Кањон Цедилка, између Руја и Столске планине, на најужем делу широк је само метар и по. Пре Цедилке прелази се преко каменог моста, којим је некада ишла пруга, а у Цедилки се налазе и два тунела, сада пешачка, некада железничка.
После Цедилке, наилази се на остатке пилане с почетка двадесетог века, и мало језеро - рибњак. Потом се долази до раскрснице путева. Водички тим се определио за обилазну стазу, која води кроз село Јасенов дел, које је једно од најразуђенијих села у Србији, са једним од највећих атара, али становиника је, на жалост, остало врло мало. До подножја Асеновог калета стаза је широка, а завршни успон је тек нешто стрмији. Асеново кале добило је назив по утврђењу бугарског цара Ивана Асена Другог. Фантастични су погледи са овог врха, на све стране - Руј, Стара планина, Влашка, Гребен планина, Витоша, Рила, Сува планина, Видлич...
Уместо одласка на Сип, водички тим је дружину спустио до малог, издуженог, Ветренског језера, које се налази испод чувеног врха Ветрен или Ракитски камен.