Планинарско друштво "Преслап" успешно је, у суботу, 3.октобра 2020.године, извело акцију у суседној Бугарској, на планини Витоши, изнад Софије. Учешће је узело 33-оје планинарки и планинара из Ниша и Београда, а на Витоши су се прикључили и пријатељи Планинарског друштва "Преслап" из Софије. На акцији смо се заиста попели на 7 врхова планине Витоше, виших од 2100 метара, али смо практично извели 8 успона на највише врхове Витоше - у повратку, после обиласка извора реке Струме, поново смо се попели на Черни врх и са њега се спустили до хиже Алеко, одакле је акција изјутра и отпочела.

Но, кренимо редом. Овако замишљена акција можда је и једина могућност да се планинари у једном дану, без превеликог напора, на акцији осредње тежине, попну на оволико високих врхова. Полазно место за успон била је хижа Алеко, на 1840 метара надморске висине, што прилино помаже у даљем гребенском преласку планине Витоше, зато што преостала висинска разлика није велика. Траса акције одвијала се и европским пешачким путем Е-4, који управо почиње код хиже Алеко, а онда, преко Витоше, планине Вериле, планине Риле, планине Пирин, планине Славјанке...планине Олимп...одлази све до југа полуострва Пелопонез у Грчкој. Време је било сунчано, суво, не превише хладно, али је дувао нешто јачи ветар. Ипак, за поечтак октобра и надморску висину Витоше, и чињеницу да се ради о планини на развођу црноморског и егејског слива, на којој се често образују руже ветрова и време се често мења - овакви услови били су повољни за планиарење. Као и сваког викенда, на стотине или чак и хиљаде грађана Софије и осталих делова Бугарске, пењало се на Витошу, те је софијска планинска лепотица поново била испуњена љубитељима планинарства и природе.

Најстрмија деоница била је до камене кућице и места где се летња стаза укршта за главним витошким путем, на око 2000 метара надморске висине. Одатле се већ јасно види Черни врх, највиши врх Витоше, а наша дружина је, према плану акције, у једном нешто ширем луку изашла на Черни врх. Разлог је био да се пре Черног врха попнемо на врхове Малк Резен (2182 м) и Гољам Резен (2277 м). Из правца Гољамог Резена, дружина је изашла на Черни врх, на место где је изграђен споменик Алеку Константинову. Овом великану права, књижевности, активизма и једном од двојице покретача организованог планинарства на Балканском полуострву (други је био Иван Вазов), одали смо пошту, а Мирослав Докман, председник Планинарског друштва "Преслап", крај споменика је одржао и пригодну беседу о животу и стваралаштву Алекса Константинова (1863-1897) и Ивана Вазова (1850-1921).

На Черном врху (2290 м), направљен је дужи одмор, а неколико учесника је одлучило да се мало касније са Черног врха врати назад у хижу Алеко. Главнина дружине отиснула се дуж највишег витошког гребена, вододелнице, и по ветровитом времену кренула на преостала четири врха. Редом, дружина се попела на куполики врх Скопарник (2227 м), са кога се пружа најлепши поглед на Софију, затим на врх Карачаир (2208 м), који је чак и заравњен, онда на Купену (2195 м), каменити врх, и на крају на врх Јарловски купен (2173 м), који се као стеновито острво уздиже изнад мора какав је највиши плато Витоше.

У повратку, дружина је прошла порек неколико потока и извора, који сви заједно чине изворишн део реке Струме.

Водички тим чинили су Мирослав Докман, Владимир Митровић и Дејан Радојловић.

Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
 
 
Powered by Phoca Gallery