Треска (1439 м), Копаоник
"Српски Митикас" или "српски Олимп", двозубац на јужном Копаонику, који пружа сасвим другачији доживљај од његовог средишњег, комерцијализованог масива. Врх Треска (1439 м), симбол области Топлица, одушевио је око 70-оро планинарки и планинара на акцији, коју је успешно извело Планинарско друштво "Преслап" у недељу, 1.новембра 2020.године у дану који је подсећао на пролеће, пре неголи на јесен. Планинарско друштво "Преслап", још једном је показало своју "саборност" и вештину у извођењу масовних планинарских акција, те су и овога пута, осим планинарки и планинарки из Ниша, на акцији учествовали и планинарке и планинари из Јагодине, Лесковца, Куршумлије и Прокупља. Акција је имала и међународни карактер, захваљујући једној учесници из Јужне Африке и једној учесници из Замбије. Додатно су акцију обогатила и два пса - Берг, швајцарски овчар, и Аки, амерички акита.
Скоро док се планинари не приближе сасвим Трески, чини се да је успон на овај врх подједнако тежак као на прави Олимп, у Грчкој, да су стене Треске непремостива препрека и неосвојива тврђава. Са половине трасе, Треска се јасно указује, у исто време плаши и задивљује. Ипак, сигурним кораком, постепено, чак и на најстрмијој деоници подно стена јужног врха Треске, савладава се сваки изазов и на крају се закључи да је Треска итекако доступна. Живописна траса почела је у селу Штава, код чувене цркве Светог Мине. Мало кроз шуму, мало преко пропланака и видиковаца, тек, стаза није захтевна за прелазак. Са првог видиковца, нашироко се све види, али, занимљиво, види само једна планина - огромни Копаоник, са врховима у своме средишњем масиву - Панчићев врх, Небеске столице, Мали Караман, Велики Караман, Велика Гобеља... и врховима на Косову - Пилатовица, Мусовица и Шаторица. Већ са другог видиковца, поглед се отвара и ка Жељину, и ка Голији, и ка Јастрепцу. Са јужног и северног врха Треске, као на длану се види област Топлица, онда и Сува планина, Стара планина, Ртањ, Радан, Пасјача, Видојевица, Кукавица...
До јужног врха било је, као и увек, лакше изаћи, јужна стена Треске, уосталом, сасвим је близу малог превоја који раздваја стене двозупца. До северног врха, упутила се половина учесника, а овде се већ, на неким местима, ваљало рукама придржавати за стену и бити изузетно опрезан.
На крају, чини се, због свог необичног облика и положаја, не само да је потпуно различита од осталих копаоничких врхова - Треска је јединствена и на целом југу Србије!
Водички тим на успону на Треску, који се побринуо да све протекне на врхунском нивоу, чинили су Мирослав Докман, Слободан Васковић и Владимир Митровић.