Успон на врх Миџор (2169 м), на Старој планини - 20.10.2024.

На крову Србије, ипак и у 2024-ој години - Планинарско друштво "Преслап" успело је да очува традицију организовања успона од Бабиног зуба до врха Миџор (2169 м), на Старој планини! После отказивања ове традиционалне акције у редовном термину, треће недеље септембра, због невремена, Планинарско друштво "Преслап" је сада, у недељу, 20.октобра 2024.године, искористило последњу прилику у 2024-ој години да изведе успон на Миџор. За само седам дана, следи скраћење обданице, потом следе и хладни, јесењи и зимски дани, а Планинарско друштво "Преслап" током новембра, децембра, јануара и фебруара, сваке године, не организује акције на високом планинама и одредиштима даљим од Ниша. Али, шанса која се указала реално последњег дана када се могло отићи на Миџор - не само да је искоришћена, већ су учесници акције, њих педесетак, заиста доживели златни јесењи дан, осунчан, ведар, наравно није било превише топло, било је свеже чак, и свеопшти утисци су предивни, изнад свих очекивања. Без потешкоћа дружина, коју су предводили Александар Мицић и Мирослав Докман, попела се на кров Србије. Све је учињено у лаганом ритму, успон је трајао чак три сата и четрдесет минута. Све је почело код планинарског дома подно Бабиног зуба, одакле је дружина кренула широком стазом. Први дужи одмор направањен је код обелиска, а онда је уследила и деоница за коју је водички тим унапред припремао учеснике да ће бити и најзахтевнија на овој траси - успон до самог подножја врха Жаркова чука. Овде је дружина користила десну обилазницу, да колико-толико ублажи успон. И, када су сви изашли подно Жаркове чуке, даље ка Миџору више није било озбиљнијих успона, све је почело да се одвија као песма. Даље је успон незнатан, постепен, и тако све до разрушене карауле подно самог Миџора. Завршни успон нешто је стрмији, али заиста кратко траје. На Миџору је дружину дочекао мало јачи ветар од просечног, али опет, добро опремљени учесници акције, ставили су капе и рукавице, те остали прилично времена на највишем врху Србије. Истом стазом дружина се вратила на Бабин зуб. На завршетку акције, као и увек до сада, сви из дружине погледали су уназад ка Миџору, који је и у смирај дана био јасан, ведар, пожелевши му једно велико "до виђења" до септембра 2025.године.