Имамо један планински врх на југу Србије, који је осам месеци годишње под снегом, а три стотине дана окован маглом. Намерници из далека, посустаће и одустаће од жеље да се попну на њега, јер око овог врха честе су олује и ветрови. И његова удаљеност од главних праваца тешко да ће привући било кога сем оних који су изистински заљубљени у планинску ниску бисера југоисточне Србије...

...Железничка станица у Ћустендилу... Поред ње и аутобуска. У град пристижу аутобуси, возови и комбији пуни планинара. Ранчеви, што већи, што мањи, шатори, штапови, без изузетка сви у добрим гојзерицама.

Увек и изнова... планина којој се враћамо и сваки пут је откривамо као да смо први пут у њеном загрљају...Ртањ, величанствен, сјајан, оштар, суров, наизглед неосвојив! У чему је тајна толике привлачности Ртња, коју одаје ка путницима намерницима и планинарима, ка свима који је походе, често се питамо.

„Важно је учествовати“ – крилатица олимпијских игара, јесте и наше, планинарско гесло. Њиме вођени, после дугих припрема, кренули смо у походе планини где је Зевс столовао и под којом су учињени први олимпијски кораци пре скоро три хиљаде година.

Планина Девица налази се јужно од Сокобање, рекло би се да се надвија над њом. Како јој и име говори, питома је, блага, осим једног дела, који је и најлепши на целом подручју: то је врх Оштра чука (1174 м). Овај врх је једна стенчуга, са три стране света потпуно неприступачна, опасна, изузетан видиковац, а истовремено и тачка која се одасвуд са југа и и истока Србије може уочити.