Мојсињска гора (493 м)

ПД Преслап
0
mojsinjska_goraа
Датум: субота, 08 јул 07:15 - 21:00

Акција, сасвим лагана, а веома занимљива! Прелазимо питому Мојсињску гору, у самом средишту Србије, долазимо до остатака средњевековног града Сталаћ, до чувене куле Тодора од Сталаћа („војвода Пријезда“) и продужавамо до места где се Јужна и Западна Морава спајају и творе Велику Мораву.

Сама Мојсињска гора обухвата простор од средњевековног утврђења Сталаћ Град на северу до Гагловске реке на југу. На западу природну границу представља долина Западне Мораве, док источну границу чине Јужна Морава и доњи ток Рибарске реке. По упоредничкој оси дужина је 20 км, а у меридијанском правцу најшира између села Стеванац и Текија. Највиша тачка Мојсињских планина је врх Шиљегарник са 493 м.

Мојсињска гора део је ширег подручја Поморавља, који се назива и Мојсињско-Послонски комплекс, и њега чине, осим Мојсињске горе, и Послонска гора, Сталаћска клисура и река Јужна Морава.

Мојсињска гора и Послонска гора место су где је било изграђено пуно цркава и манастира, па се назива и „српска Света Гора“. Ово подручје било је важно и за развитак писмености, школовања и духовности кроз историју.

На Послонској гори најпознатији манастир је Светог Романа у Ђунису, у чијем дворишту је покопано и срце пуковника Никојала Николајевича Рајевског, страдалог код села Горњи Адровац у руско-турском рату 1876.године, а који је послужио као инспирација Лаву Толстоју за лик грофа Алексеја Кириловича Вронског.

На Мојсињској гори се некада налазило 77 цркава и манастира које су изградили монаси, у доба кнеза Лазара. Сада их је остало 28, од којих су пет заштићени као културно - историјски споменици. Најпознатија је црква Св. Арханђела у Сталаћу, следе црква Св. Петке испод самог Града Сталаћа, затим пет цркава у Ђунису, храм Св. Стефана у селу Стеванац. Град Сталаћ спада међу највеће српске средњовековне градове, дужине 400, а ширине око 200 м. Опкољен је бедемом који је очуван у траговима. Зна се да га је султан Муса разорио 1413. године, на врхунцу унутар династичког рата у Турском царству, после чега никад није обновљен. Очувана је једино кула са седам спратова висока око 30 м и бунар који је очишћен до дубине од 17 м. У материјалу који је откривен у тврђави има врло луксузне керамике што указује да су ту живели професионални војници. Легенда везује за овај град Тодора, по коме се кула назива Кула Тодора од Сталаћа, а народна поезија за војводу Пријезду. 

ПЛАН АКЦИЈЕ:

07:15 часова – окупљање на главној железничкој станици у Нишу, куповина возних карата до села Старо Трубарево (цена карте 384 дин).
07:32 – по реду вожње, полазак воза за Старо Трубарево (воз иде даље до Сталаћа и Београда, али ми излазимо у Старом Трубареву);
08:46 – по реду вожње, долазак у Старо Трубарево;

Пешачка тура од Старог Трубарева, преко највишег врха Мојсињске горе – Шиљегарник (493 м), до Тодорове куле у Сталаћу, одлазак до састава двеју Морава, повратак у Сталаћ.

Дужина стазе је 20 км, висинска разлика око 600 м, рачунајући све успона и силаске, стазе су проходне, преко пропланака, кроз шуму, прелазак стазе не представља већи напор и изазов. За прелазак стазе потребно је између 8 и 9 часова лаганог хода.

У зависности од брзине кретања и задржавања, за Ниш се враћамо возом из Сталаћа:
или у 17:07 часова, који у Ниш стиже у 18:41 часова,
или у 19:15 часова, који у Ниш стиже у 20:52 часова (цена карте 384 дин)
(времена су из званичног реда вожње Железница Србије).

ОБУЋА, ОДЕЋА, ОПРЕМА: Планинарске ципеле, штапови за ходање, резервна мајица, тања јакна, наочаре за сунце, качкет.

ХРАНА И ВОДА: Храна из ранца, код себе имати увек 2 литра воде.

ВОЂА АКЦИЈЕ: Мирослав Рајковић, контакт телефон: 062/15-68-878.

Није потребно посебно пријављивање, већ сви заинтересовани треба да дођу на главну железничку станицу у Нишу, најкасније у 07:15 часова, у суботу, 08.јула 2017.године.

 

Powered by iCagenda