Иван кула (886 м) - кула Ивана Косанчића

                                                  ИВАН КУЛА (886 м) - КУЛА ИВАНА КОСАНЧИЋА

                                                                Успон из села Велика Вуча

                                                           Недеља, 23.јуни 2024.године

Планинарско дтуштво „Преслап“, у оквиру акција упознавања одредишта у географским областима Топлица и Косаница, под вођством историчара и музејског саветника, г.Дарка Жарића, у недељу, 23.јуна 2024.године, организује садржајну акцију, на којој ћемо се најпјре попети до узвишења Иван кула, изнад истоименог села, а у другом делу акције ћемо посетити манастир Свети Никола и манастир Свете Богородице, код Куршумлије. 

Иван кула на Равној планини, код  Срба позната је као  кула Ивана Косанчића, познатог српског витеза, из витешког реда Змаја, који је погинуо у Косовском боју 1389. године. Занимљиво, код  Турака  позната је као кула Иван бега који се потурчио после Косовског боја.

У време изградње била је висока 26 метара а данас има од 6 до 10 метара. Крајем Другог светског рата због четника који су се крили у њој бомбардована је од стране једне партизанске јединице када је знатно оштећена. По опису аустријског путописца Каница крајем 19. века, кула је правоугаоне основе, а тада је била сачувана до висине од 14 метара, са странама димензија 7,78 х 5,80 м. Саграђена је на основама једне римске грађевине која је имала дебљину зидова 1,34 м. На северној страни наслањају се темељи  грађевине из средњег века са 56 метара  у обиму а остаци те грађеви,не постоје и на јужној страни. На празник Ивањдан некада су сељаци  испод куле празновали. У селу има доста извора а поред осталих је и Иванова вода. Заграђански поток раздваја село Иван кулу од села Заграђе.

Стаза из села Велика Вуча је мање захтевна, полази се са надморске висине  од око 600 м и иде се сеоским путем до села Иван кула одакле се креће према Иван кули. У близини села Велика Вуча постоје мање познати водопади поред асфалтног пута Рача - Добри До које ћемо видети.  Стаза за успон и силазак је укупне дужине око 14 км. Успон на врх је постепен и стаза углавном води путем кроз храстову и букову шуму. Стаза није обележена.

Немањини манастири

Манастир  св. Николаја Мириликијског  у Куршумлији

Подигнут  је од стране великог жупана Стефана Немање око 1168. године као једнобродна грађевина са куполом и троделним олтаром. Убрзо је подигао и двор поред манастира због кога је дошао у сукоб са браћом јер су му замерила што је без њихове сагласности  приступио изградњи два манастира у Топлици.  Црква је зидана редовима опеке и малтера. Задужбина је била покривена оловом које се пресавијало на сунцу. У време Стефана Првовенчаног дозидана је на западној страни пространа спољна припрата и две високе куле испред између којих је засведени трем. Од 1219. године овде је било седиште Топличке епископије када је Св. Сава установио  прву организацију СПЦ-а а 1346. године овде је било седиште Митрополије. У време краља Милутина у 14. веку дозидан је параклис уз северну страну цркве са основом у облику сажетог уписнаог крста. Престони камен налази се у централном делу олтара. Од живописа остали су само трагови фресака из 14. века на прозорским сводовима и у капели јужне куле. На осонову уписаног крста, технике зидања  само помоћу опеке, издигнути калкани на источним и западним прочељима, црква припада цариградарском градитељству из 11. века и 12. века. Манастир је тешко оштећен 1690. године када је турска власт скинула оловни кров од кога су излили куршуме (турска реч куршунли килисе –оловна црква). Половином 19. века поново је црква срушена од стране Суљ Крвеша из Ниша који је имао хан у Бацу и Мули Халила. У време ратова 1876-78. године материјал са цркве је узиман за изградњу пекара и војних зграда. Народни музеј из Београда 1910. године направио је кровну конструкцију. Комплекс манастира стављен је 1947. године под заштиту државе као културно добро од изузетног значаја а од 1945. до 2003. године манастир је обнављан са прекидима. Од фресака остали су само  избледели фрагмети у јужној кули-ликови Богородице, архијереја  и неких нејасних композиција. У доњој зони приказане су велике фигуре епископа и Богородице. Током НАТО бомбардовања 1999. године, црква је оштећена.

Манастир св. Богородице у Куршумлији

Подигнут је од стране великог жупана Стефане Немање у 12.века на ушћу Косанице у Топлицу код Куршумлије, на око један км од манастира Св Николе. Каснијим археолошким истраживањима утврђено је да је тада  обновљен разрушени триконхос подигнут у 6. веку о чему сведоче три капитела из тог века. Основа је тролисна а олтар је одељен од наоса зиданом преградом са три лучна отвора. Припрата  је уска јер је имала проширење са стране. Манастир је касније у народу био познат као црква св. Петке. Археолошка ископавања из 1951. године показала су да је постојала и јужна кула при западној страни цркве.

Сатница акције

• 6:30 часова полазак са паркинга код тржног центра ,,Рода'' (Меркатор) на Византијском булевару:
• 7:10 часова долазак у Прокупље
• 9:00 почетак успона до Иван куле
• 11:00 излазак до Иван куле
• 12:00 часова полазак са врха.
• 15:00 часова долазак у Велику Вучу
• 16:00-17:00 часова посета манастира св. Богородице и св. Николе
• 17:00 часова полазак за Ниш (по договору могуће је свратити на пиће до мотела ,,Стара врба'' поред магистралног пута, 10 минута удаљеног од манастира.   
• 19:30 часова долазак у Ниш

Одећа, обућа, опрема: Учесници акције пожељно је да се опреме за летње услове - да носе планинарске ципеле или патике, штапове за ходање, за пресвлаку мајицу, затим горњи део тренерке, кабаницу за кишу, наочаре за сунце, качкете и др.

Храна и вода: Храна из ранца (сендвичи, конзерве, слаткиши), вода имати до 2 литра, у селу Иван кула постоји моигућност да се наточи вода као и куповина сеоских производа

Трошкови превоза: 1600 динара.

Вођа акције: Дарко Жарић,  историчар и музејски саветник Народног музеја Топлице у Прокпкљу, матични број планинског водича 487, телефон 0600332582.

Пријављивање за акцију: код Мирослава Докмана , телефон: 062205977.

Додатне информације: код вође акције  или на званичним страницама ПД ,,Преслап'' или путем  електронске поште, на званичну адресу Планинарског друштва "Преслап": Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.