Описмењавање

Кад се завршил рат сас Немци, онија што се зове Друђи светсћи, гоџа љуђи били неписмени. Нова власт тела да промени стање и да се љуђи описмене, да знају да читају и пишу. Али морало да иде све убрзано и скраћено. Малко учитељи, а пуно за описмењување. А кад се завршили тија курсеви, требало да се провери знање и да се види како знају бер да читају. Али несу сви могли да иду стално на тој описмењување. 

 

240 dagan ciric folklor

Тека баба Петкана морала да чува унучичи и да се најде дом и неје могла да иде стално, али кад дошло време да покаже какво је научила, пременила се ко за славу, забрадила нову шамију и отишла. Знала да под слику мора да писује оној какво је на сликуту. И почели да ју питују прво за слова. „Које је овој слово?“ Баба Петкана га познала и рекла: „Тој је слово Ћ“.  „А овој до њега?“ Баба и њега познала и рекла „У“  „А овој на крај?“ „Тој је слово П“ одговорила ко из пушку. „А какво овде пише? Прочитај.“ И баба прочитала „В-Р-Ч-В-А“.

Тека и деда Костадин неје моъгл стално да иде кад се учило да читају, неје имало који да га одмени да чува овце, али дошъл на полагање. Знал  и он да под слику мора да писује оној какво је на слику. Деда погодил сва три слова , прво П па после А и на крај С, а кад требало да прочита, прочитал „К-У-Ч-Е“.

Али несу сви савладали читање ко овија. Гоџа научили и да читају и да пишу. После учили и латиницу. Код нас се казувало да је по-писмен онија који знаје и ћирилицу и латиницу. Додуше на друга места, куде се прво учила латиница, тој правило неје важило, али тој си је друга прича.

Кад научили основно, после могли понешто и сами да науче. Тека Војини унуци, близнаци, требали за домаћи да препишу причу из читанку. Деда Воја им читал и казувал  куде је големо слово, куде тачка, а куде запета. А кад дошъл до нешто непознато рекъл: „Овој неје ни једно слово, личи на срп, а не знам какво је.“ И тека деда Воја научил какво је и како се пише знак питања.

220 dragan ciric folklor

А кад навалили из села да иду у вароши због дечји додаци и да траже работу, неје било доста само да се знаје да се чита и пише. И донели закон да, који оче да работи у фабрику мора да има осмолетку.  А онија који су престарели за тој морали да завршавају школу убрзано. Тека Здравка била сас мужа у Немачку да набере мед,  ко и друђи, па кад се врнули овде, пошто неје имала целу осмолетку морала да доврши разреди који су вој фалили. Завршила и тој за неколко месеца, како и друђи, па частили сас ручЪк у кафану. Оно не знам да ли је било бЪш по тија редослед, али тој сЪг и неје битно. Важно да је добила диплому и запослила се. У тој време, кад она завршила осмолетку, у њојан комшилък Милан студирал. И она га питала какво студира, а он вој казал да студира хемију. На тој она рекла: „А знам ја тој, полагала сам хемију.“ Милан тел да чује  какво је она учила из хемију, па ју питал, она му одговорила: „Из хемију смо учили од струју и од магнети.“ Милан се уздржал да се не насмеје, па само рекъл: „Не учи се тој из хемију.“ А она му рекла: „Ма немој ми ти причаш, знам ја тој, полагала сам.“ Милан се помислел, па место да се расправља, питал ју да ли су негде из нећи предмет спомињали киселине и базе. А она ко из топ одговорила: „Е тој, тој смо учили из физику.“ После вој неје било млого важно из који предмет је какво учила, важно је да је стекла пензију.

Паралелно са тој брзинско школовање имали смо и редовно. Е оно је било бъш како требе, од основну школу до факултет, па и после. Знање се давало и знање се тражило и ценило. Уведена је и Вукова награда и њу је добивал једън у педесе или једън у сто, да се знаје који је најбољи. Морала добро да се загреје столица да се добије и средња оцена, а камоли најбоља.

230 dragan ciric folklor

Тешко се полагали испити на сваћи факултет. Тека на Медицинсћи факултет  једън од тешћи испити бил анатомија. Морало да се научи сваћи дел од човечје тело и свака жила и свака коска и да се знаје за какво служи и још да се знаје име на латинсћи. И кочинка која држи језик, за коју малко који знаје и да постоји, а и свака кочинка у шаку, а там има ситне кочинће бели свет. Бошков унук учил, учил па положил, па дошъл код деду да се повали. Деда радосан па га питал како је положил толко тежак испит, а унук му одговорил: „Учил сам 26 сата дневно.“ Деда се забринул и помислел какво ли све може да направи големо учење од човека, па изокол му рекне да дън има само 24 сата, а унукат му одговорил: „Дедо ја сам се дизал два сата порано.“ И  унук постал добар доктур. А тека тешко за полагање је било и на друђи факултети.

А кад се растури онај голема држава што беше, и малко преда тој, кад почеше да иду на сви континенти, наши стручњаци се нигде несу обрукали. Били су бер просечни, а гоџа од њи бољи од просечни или како најбољи. А да ли су се они школували да иду из овуј државу?

Ја знам добро такво школување, тъг сам се и ја школувал.

А после наступи демократија и сас бомбе и без њи и све се промени. Ја сас овакъв памет и не разбирам све какво се дешава съг, али нећи казују да је све боље и да све напредује.

250 dragan ciric vitosa

А ја кад малко друкчије размислим, можда је и тека, ал ја тој што не разбирам, тој си је мој проблем. Некада је бил Вуковац једън у педесе ил у сто, а съг понегде  пола оделење Вуковци, па ваљда су деца съг попаметна, ваљда је тој напредак. Некада су студенти једън испит спремали по два, три месеца, или повише, а съг се казује: „Увече прелиста, ујутру заблиста.“ И испит готов. Некада је од испит до испит морало да пројде по неколко дана, а съг може у једън дън да се полажу по неколко испита. Деца по напредна и по паметна од нас. И просечне оцене су съг поголеме, и тој је напредак. Доктори наука су били реткост и тој кад обелеју, а съг све млади и има и бели свет.

260 dragan ciric musala

И онија Милан, што је студирал хемију, кад завршил факултет, работил у фабрику за полупроводници, производил интегрална кола, чипови и микропроцесори, а данъшња деца се отимају да работе у фабрике за проводници, да мотају жицу, ваљда затој што не воле ништа што је половично. Можда је и тој за некога напредак.

Ете, има пуно докази да је стање све боље и боље, а ја се па питујем да ли је све бъш тека. Ја тој не разбирам затој што сам школован у оној време, па сам старомодан и старовремсћи па размишљам на старинсћи начин.

 

                                                                                                                                                                                                                                                         Драган Ћирић, Ниш