Радан планина:врх Соколов вис (1370 м) и водопад Рипивода

Историчар и музејски саветник, г.Дарко Жарић, наставио је да на планинарско-едукативним акцијама Планинарског друштва "Преслап". упознаје учсеснике акција са ређе посећенима, али изузетно важним одредиштима у географској области Топлица, пре свега са историјског и културног аспекта, али и чудесне природне лепоте овог краја. Тако је на планинарско-едукативној акцији изведеној у недељу, 23.фебруара 2025.године, 35-оро планинарки и планинара из Ниша, Прокупља, Власотинца и Бојника, походило део Радан планине на размеђи области Топлица, Косаница и Мало Косово. Од превоја Гајтанска врата, на око 1150 метара надморске висине, дружина се упутила ка врху Соколов вис, који је са 1370 метара други највиши врх Радан планине. Од Гајтанских врата, приступ Соколовом вису је најкраћи и најлакши. До подножја врха, води широки, шумски пут. Снег је лепо украсио столетну раданску шуму. Дружина је без икаквог напора пристигла у подножје Соколовог виса, а завршни успон је нешто оштрији. Наиме, Соколов вис је прилично изолован и оштар врх Радана, стеновит. Задњих двадесетак метара ваља се добро придржавати за стене Соколовог виса, и на овом врху и не може, истовремено, стати повећи број људи. Зато је прекопута Соколовог виса, практично у истом масиву, тек пар метара нижи врх, али са знатно већом површином. Оно што дружина није могла да учини на Соколовом вису, јесте на суседном врху - заједнички се фотографисати!

Потом је историчар и музејски саветник, г.Дарко Жарић, аутор више књига и публикација о Топличком устанку, "Гвозденом пуку" и уопште о Првом светском рату, на месту званом "Беговића гроб", одржао предавање о Топличком устанку и великом јунаку Димтрију Беговићу који је погинуо управо на овом месту 13.јануара 1918.године.  Ово надахнуто предавање, на отвореном, никога није оставило равнодушним, те је и много додатних питања упућено нашем историчару и музејском саветнику.

Следило је спуштање до оближњег водопада Рипивода, који је био залеђен, а иначе је висок 40-так метара. Фантастично је било посматрати водопад окован ледом, и као да се чекао тренутак да вода пробије овај лед и почне да куља.

Надомак Пролом Бање, наш историчар и музејски саветник, одвео је дружину и у обилазак цркве брвнаре Лазарице, саграђене у овом облику 1890.године, али на темељима прастаре цркве у којој су се причестили и ратници косовског боја, 1389.године.

У Пролом Бањи, не само што се дружина одморила и окрепила, већ је приређена и презентација лековитог биља са планине Радан.

Оваквих планинарско-едукативних акција - нека је што више!