Дупљак (2032 м ), Стара планина - 18.05.2025.

Успон на врх Дупљак (2032 м), после Миџора други по висини на Старој планини у Србији (а који се налази на граници Србије и Бугарске), и један од само неколицине планинских врхова у Србији виших од 2000 метара - прилично је захтеван, знатно тежи од успона на оближњи Миџор - "кров Србије". Толико су близу та два врха, а тако различита - док је Миџор огромна, незграпна громада, кога је природа лишила да пружа естетски доживљај, дотле је Дупљак, малтене, алпских врх, изражен, стеновит, каменит, оштар. Све ово унапред је знала и храбра и одважна дружина Планинарског друштва "Преслап" у недељу, 18.маја 2025.године, која се ка Дупљаку упутила из правца планинарског дома на Бабином зубу. Време је било сунчано, без падавина, не превише топло, у појединим тренуцима и неприајатно хладно, а када год би уследили налети ветра, то је стварало непријатност. Првих шест километара је траса упона на Дупљак идентична траси успона на Миџор, а онда се, на надморској висини од око 1980 метара, стаза за Дупљак одваја улево, ка северозападу.До овог момента широка стаза, сада се претворила у козју стазу, која је стрмоглавце дружину спуштала ка превоју између Миџора и Дупљака. Прилично је клеке и разног корења било на овој узаној стази, и ваљало је добро припазити у кретању. Дружина се тако, после 1,5 км од одвајања, спустила на превој, на надморску висину од око 1770 метара. Сада је требало у наредних километар и по савладати око 270 метара висинске разлике. Овде се и ветар појачао. Терен је изузетно захтеван за прелазак, због камењара. Дружина је после четири и по сата, најзад изашла на Дупљак. Задржавање на врху било је кратко, због ветра, и потом се дружина вратила истом трасом, најпре до превоја, онда извршила успон на главну старопланинскју стазу, којом се вратила најзад и до дома на Бабином зубу.