Успон на Влашку планину, из села Куса Врана - 01.06.2025.

Снага и креативност планинарског покрета југа Србије исказана је и на другој овогодишњој заједничкој акцији Планинарско-спортског клуба "Змај са Радана" Бојник и Планинарског друштва "Преслап", на Влашкој планини, у недељу, 1.јуна 2025.године. Око осамдесет учесника акције из Бојника, Ниша, Лесковца, Лебана, Грделице, Власотинца, Књажевца и Јагодине, прешло је са западне на источну страну Влашке планине, у предивном летњем дану, обојеном најлепшим бојама, обогаћеним фантастичним погледима, у добром друштву и срдачном дружењу. Наравно, и уз силну мотивацију коју смо сви заједно добили од великог, највећег Зорана Павловића Паће и његовог успешном успона на Монт Еверест! Трасу ове акције, одредили су пријатељи из Планинарско-спортског клуба "Змај са Радана" Бојник, и то су успешно учинили, јер епилог акције је да сва она задовољства која пружа Влашка планина - учесници јесу доживели, а избегнуто је кретање по неугодном и готово непрелазном терену са сипаром и стенама, изнад села Трнски Одоровци и махале Селиште! Зато је успон отпочео у селу Куса Врана, на западним падинама Влашке планине, у долини која раздваја Влашку од Столске планине. Одавде је успон сталан, на неким местима заиста и изражен, али стаза води преко ливада и кроз шуму. Штавише, овом трасом, дружина се попела не на један или барем на два - већ на три врха Влашке планине. После деонице кроз шуму, дружина је изашла на највиши део Влашке планине, најпре на најзападнији истакнути врх ове планине - Секуловица, висок 1350 метара. Са овог врха, фантастично се виде планине Руј, Рудина, Тумба (подсетимо, Тумба је била одредиште прве овогодишње акције ова два пријатељска планинарска удружења југа Србије), Столска планина, Таламбас, Сува планина, Шљивовичка планилна, Стара планина, Видлич. Следеће одредиште, уз лаган успон, био је и највиши врх Влашке планине - Вртибог (1443 м). Са Вртибога се, уз малопре поменуте планине, панорамски видео и град Пирот! Недалеко од Вртибога је и врх Паница (1442 м). Са Панице и мало источније од њега, пружа се најлепши поглед на суседну Гребен планину - "српски Матерхорн", најтежу планину за успон у Србији, и управо са Влашке планине се сва тежина, захтевност, снага Гребен планине може видети и осетити истовремено! Зато су Влашка ио Гребен планина оивичили један од најлепших кањона у овом делу Европе - кањон реке Јерме. Са Панице, уследила је дугачка траса силаска до манастира Светог Јована Богослова у атару села Поганово. Наизглед једнолична стаза за повратак, у једном тренутку открила нам је још једну невероватну лепоту - видиковац Тиква, са кога се изузетно лепо види кањон реке Јерме, а суседна Гребен планина, чини се - руком се може додирнути. Нека је само што више оваквих заједничких акција, које нас оснажују и на којима исписујемо историју планинарства југа Србије!