Три врха Повлена и кањон реке Градац

Одмах, да појаснимо, највиши врх Повлена је Мали Повлен, са 1347 м, тако да у наслову није начињена грешка, већ је то тако на терену.

У врелим летњим данима, када су температуре изразито високе, најбоље је отићи на неку шумовиту планину или бити поред воде – реке или језера. Управо то је спојио водич г. Драган Стевановић, одласком на ваљевске планине и обиласком кањона реке Градац, 7 и 8. јуна 2025.године.

Планина Повлен, заједно са планинама Јабланик, Медведник и Бобијом чини групу ваљевских планина, југозападно од ово града.

Стаза за Повлен почиње на превоју Дебело брдо, одакле води макадамски пут до планинарског дома ПД "Повлен". Од дома креће стаза, која води на Велики Повлен (1281м).Успон је стрм, али деоница није дуга, тако да се за неких 30-так минута стиже на врх. Са врха пуца поглед на околне врхове Јабланика и Медведника. Од Великог Повлена, гребенска стаза води до Средњег Повлена (1301 м), а онда се спушта до места званог Плоче. Плоче су једна интересантна формација стена, сачињених од конгломерата пешчара и шкриљаца, врло необичног облика, за које нико нема објешњење, како и зашто су оне на том месту. Од Плоча се стаза спушта на макадамски пут, који нас води до Кнежевог поља, прелепог пропланка на коме доминира црква Св. Стефана. Од кнежевог поља креће стрма стаза за Мали Повлен (1347 м.), која такође није дуга, тако да се брзо излази на врх.

Стазе на Повлену се не могу обићи за један дан, зато је било парво освежење сићи, другог дана, на реку Градац, најчистију реку у Србији, прави рај за пецароше. Покрај реке води стаза од манастира Ћелије, до самог извора реке, која се прелази за неких 2 сата, у једном правцу. Сам извор – Зеленац је врело испод једне стене. Интересантно је да река Градац, након формирања од река Забаве (извире на Повлену) и буковске реке (извире на Маљену) понире, да би се нако 5 км поново појавила на овом извору Зеленац и даље својим током начинила прелепу клисуру.

Културни садржај, на овом подручју је јако богат: може се обићи манастир Лелић, задужбина Владике Николаја Велимировића, затим манастир Ћелије, задужбина Краља Драгутина из 13-тог века, а ту је нова црква, задужбина Оца Јустина Поповића. Фотографије, у прилогу, ће вам приближити ову причу.

Богат садржај, приликом посете ваљевском крају, пружа нам добру основу за неку будућу акцију, можда већ следеће године.

Извештај и фотографије приредио: водич, г.Драган Стевановић.