Врх Мусала на планини Рили и три врха планине Витоше

Још један "класик" Планинарског друштва "Преслап", високогорска акција у Бугарској, на планини Витоши и на планини Рили, успешно је одигран у суботу и недељу, 28 и 29.јуна 2025.године, у предивном природном амбијенту, и уз учешће 28-оро планинарки и планинара из свих планинарских спортских удружења из Ниша, те пријатеља из Босилеграда, Краљева и Власотинца. Колико смо само пута, и у летњим, и у зимским условима, изводили акције на овим одредиштима, и увек ће се нешто ново приказати, десеити, открићемо нове прелепе детаље са Витоше и Риле. Добар је и успешан концпет ове акције (али и акције на Седам рилских језера и акције на Маљовици), који је Планинарско друштво "Преслап" утврдило - да се први дан проведе у лаганом планинарењу на Витоши, да се дружина попне од хиже Алеко (1840 м), на Черни врх (2290 м), проведе неколико сати на висинама којих, ипак, нема у Србији, и тако се аклиматизује за сутрашњи изазов "крова Балканског полуострва", а од великог значаја је и ноћење у хижи Алеко. Тако је било и суботу, 28.јуна, када је нашу дружину, према Черном врху, повео г.Петар Ратковић. Овога пута, ка Витошком платоу, г.Ратковић је дружину извео стазом поред "камених река", које су један од симбола планине Витоше. Од Витошког платоа, даље се ка Черном врху ишло уобичајеном стазом. Облаци, магла, сунце - наизменично су стварали амбијент и колорит Витоше, наравно уз стотине или хиљаде љубитеља природе и планинарења из Софије и осталих градова Бугарске, који сваког викенда уобичајено преплаве стазу ка Черном врху (ипак је у Бугарској планнарење најважнији и најпопуларнији спорт). Сви из наше дружине попели су се на Черни врх, где је било свеже и пријатно после спарних дана које доживљавамо у Србији. У повратку ка хижи Алеко, дружина је направила познату петљу Планинарског друштва "Преслап", поред врхова Гољам Резен (2277 м) и Малк Резен (2182 м), после којих се вратила на главни витошки пут, онда и на Витошки плато и на крају опет преко "камених река" спустила до хиже Алеко.

У недељу, 29.јуна, у Боровецу је нашу дружину, сасвим очекивано, дочекала невероват на гужва на улазу у гондолу. После 25 минута вожње, наша дружина нашла се на врху Јастребец (2389 м), где је ваљало проверити у каквом је стању свако из дружине, после вожње гондолом и савладавања висинске разлике од преко 1000 метара. Уобичајено, ово време се користи и да се гледа и фотографише наш коначни циљ, врх Мусала, која је у овим тренуцима била преквивена облацима и није се видела. Г.Петар Ратковић је потом повео дружину ка хижи Мусала, стандардном летњом стазом, која је у овој етапи лагана, широка, проходна. Прави високогорски изазов настао је изнад хиже Мусала и Мусаленских езера. Кратака и изузетно стрма деоница довела је дружину на плато изнад Мусаленских езера. Уследила је мање стрма деоница, све до прелепог Алековог езера, у чијим се водама огледа врх Мусала. Још увек, и у овим тренуцима, сам врх је био прекривен облацима, али највећи део мусаленске стене био је отворен. Дружина је даље, мотивисана, без потешкоћа, дошла и до заслона Ледено езеро, на 2721 метар надморске висине. Ледено езеро оправдало је свој назив, јер је више од половине површине овог ледничког језера било прекривено сантама леда. Уследила је и завршна деоница до врха Мусала - и опет летњом, потпуно проходном летњом стазом! Управо због овх ситуација у први план избија искуство водича Планинарског друштва "Преслап" - зашто се ова акција изводи увек последњег викенда јуна месеца или првог викенда јула - из три разлога: још увек нема гужве на граници Србије и Бугарске, гондола је отпочела са радом, а снег се на летњом стази Мусале отопиои! Панорамски поглед ка Леденом езеру, час је био феноменалан, а у другом трену би се магла надвила над њим. И у тренутку када је дружина изашла на чувени видиковац на двестотинак метара пре врха Мусала, поново је композиција језера и поглед даље према јазовиру Искар и планини Витоши, био заклоњен. То наравно није омело дружину да компактно, после нешто више од четири сата успона, изађе на популарни "кров света", на врх Мусала, који је у стварности, а изван књижевне маште, највиши врх планине Риле, највиши врх Бугаске и највиши врх Балканског полуострва.

У повратку, при силаску са Мусале, у рано поспелодне, коначно се и потпуно отворио поглед на све стране.