Врхови на крајњем јужном делу планине Риле - 27/28.09.2025.
Планинарско друштво "Преслап" извело је у суботу и недељу, 27 и 28.септембра 2025.године, акцију на крајњем јужном делу планине Риле, у Бугарској, акцију која није била део првобитног плана за 2025.годину, али је после истраживања из јула месеца 2025.године, ванредно укључена у активности нашег Друштва, и показало се - био је то пун погодак. Много садржаја, много необичних детаља, нестварно лепа природа, важни историјски и култруни споменици... обележили су ову акцију. Штета једино што због малих смештајних капацитета иначе изузетно удобне виле "Добро поле", на ову акцију није могло да крене више од двадесеторо учесника, интересовање је било велико, и свакако да би наша дружина била и знатно бројнија.
Првог дана акције, дружина је обишла природни феномен Стобски пирамиди, у селу Стоб, а ради се о формацији која је настала деловањем ерозије на земљу и песак, и тако су настале фигуре и облици Ђавољој вароши у Србији. Уређена и лагана стаза води кроз овај природни локалитет, видиковци су изванредни, саме пирамиде налазе се на више нивоа, те из разних углова може посматрати ова необична природна појава.
У наставку првог дана акције, дружина је обишла и Рилски манастир, посвећен Светом Ивану Рилском, најзначајнији и највећи религијски објекат у Бугарској, који увек привлачи пажњу посетилаца из целог света.
Крајњи јужни део планине Риле, налази се изнад скијашког центра Картала, у залеђу Благоевграда. Њему најближи гребен Риле је чувени Маљовишки гребен, подно кога се са северне стране налази Седам рилских језера, а са јужне - Рилски манастир.
Оно што је необично за крајњи јужни део Риле, јесте рељеф и изглед подручја, који у свему одудара од остатка највише планине Балканског полуострва, која је и једна од најпространијих планина у овом делу Европе. Ни трага нема од стена, сипара, или као игла оштрих врхова. Нема ни ледничких језера "горских очију". Уместо тога, крајњи јужни део Риле је огромна висораван, обрасла травом, са бројним врховима који су веома близу један другог, са малим висинским разликама између њих, а овај део Риле, малтене висораван, налази се на надморској висини између 2300-2500 метара.
Наша дружина је на успон кренула уз помоћ гондоле скијашког центра Каратала, која је дружину извела од 1400 м надморске висине, до 2250 метра надморске висине. Одмах се од горње станице жичаре видео и први врх на који је ваљало попети се - врх Исмаилица (2409 м). Лагано, широком стазом, дружина се попела до Исмаилице и на самом врху добро забавила фотографишући из разних углова металну куглу, која се налази на обележју врха, а ствара утисак искривљеног огледала. Са Исмаилице, дружине се спустила до укрштања се познатим европским планнарским путем Е-4, а на овој раскрсници дружине је скренула на запад, до оближњег врха Русалите (2353 м), малтене заравњеног. Уследио је повратак на раскрсницу, и успон у правцу истока, на врх Русалија (2387 м). Наравно, успон је на оваквом подручју, са малим висинским разликама, протицао без икаквих проблема. Нико се ни уморио није. А онда, са Русалије, дружина се упутила на један врх који има велики симболички значаја, јер је последњи врх на планини Рили, најјужнији, пре него што се Рила спусти у Разлошку котлину, после које се уздиже суседна моћна Пирин планина. То је врх Ваде (2363 м) - врх којим се Рила завршава. Близу Вада је и Безимени врх (2372 м), до кога се дружина такође са лакоћом попела.
Првобитно, у плану је било да се попнемо и на не тако далеки врх Парангалица (2420 м), али смо се ипак одлучили да се обилазном трасом, путе Е-4, вратимо на горњу станицу гондоле. Успут смо се поново попели и на врх Исмаилица. Сасвим довољно за крај септембра, да ни једном тренутку дружина не форсира, не убрзава, не "додаје гас", већ да се од првог до задњег тренутка акције - ужива у природи и људима! Иначе, на овом делу Риле доступни за успон су и Езерен врх (2485 м), Безименен врх (2477 м) и Герман (2484 м), али до њих ћемо, отићи, можда - другом приликом. За ову, прву и ванредну прилику, било је сасвим довољно и сасвим прелепо.
