Долина Соче... и још много тога - Словенија - 01-03.2026.
Исписивање историје у још једном подвигу епских размера Планинарског друштва "Преслап", у Словенији, од 1 до 3.маја 2026.године. По први пут је једно планинарско-спортско удружење са југа Србије организовало овако садржајну акцију у Словенији, и тамо, на прелепим одредиштима, непрестано је држало отвореним и прелиставало и доживљало уџбенике географије и историје. На акцији, коју су предводили Дејан Радојловић и Мирослав Докман, учествовало је 27-оро учесника из Ниша, Врања, Кочана, Беле Паланке, Власотинца, Краљева и Београда. О (не)стварним размерама садржајности ове акције, говоре и одредишта, која је тешко и побројати. Успели смо, као дружина одважних људи која зна шта жели и зна колико може, а много тога и зна и може, да обиђемо и два од четири извора реке Саве, да се попнемо на врх на коме се сусрећу Словенија, Италија и Аустрија, да обиђемо долину светских рекорда, Планицу, да се онда из долине Саве пребацимо у Долину Соче и обиђемо извор реке Соче, Мала корита Соче, Велика корита Соче, видиковац ка водопаду Бока, слап Козјак и Толминска корита.
У петак, 1.маја, у раним јутарњим сатима, дружина је најпре застала код језера Зеленци, у близии Ратеча, и обишла ближи извор Саве Долинке, самим тим и реке Саве, која из Зеленаца истиче. Удаљенији извор реке Саве Долинке, на слапу Надижа, остављен је, наравно, за крај првог дана акције. Зато је после Зеленаца, дружина отишла у оближење Ратече, и отпочела успон на врх Тромеја (1508 м), на масиву Караванки, као делу Алпа. Уживајући у фантастичним погледима на Јулијске Алпе, на долину Планица, на врхове Понца, Мојстровка, Слеменова Шпица, Мангарт... дружина је лагано и сигурно напредовала ка чудесној Тромеји. Изнад Ратеча, две трећине трасе водило је по широком путу, на коме је успон незнатан. Задња трећина стрмија је, и одавде се на Тромеју излази преко серпентина. Све време, траса води уз границу Словеније и Италије, уз гранично камење, а на самој Тромеји наилази се и на гранично камњење Словеније и Аустрије и Италије и Аустрије. На Тромеји, изграђена су три споменика пријатељства Словеније, Италије и Аустрије, и свих грађана ових држава. Прелепо време омогућило је да се ужива у погледу на Алпе у Аустрији, скоро до Гросглокнера, те на масив Караванки, на добар део масива Јулијских Алпи, на градове Арнолдшајн, Филах и Клагенфуурт. Тромеја је била пуна планинара и рекреативаца који су са све три стране изашли на овај врх који је симбол пријатељства у Европи и интеграција у европску породицу (за све три државе чије се границе овде сусрећу) и за евроатланску породицу (којој званично припадају Словенија и Италија) - за једино могуће и исправне интеграције наших народа и грађана!
По силаску са Тромеје, дружина је се из Ратеча пребацила до оближњег спортског центра Планица и обишла летаоницу браће Горишек, која симболизује скијашке летове и скокове. Одржано је и предавање о скијашким летовима и скоковима - историјату, техникама, правилима, развоју светских рекорда и реконструкцији и повећању летаоница. Како је један од водича и страствени љубитељ и велики познавалац овог спорта, те чак и са светским рекордером Доменом Превцом одржава контакт путем друштвених мрежа, фотографија наше дружине на доскочишту Планице послата је Домену, који је одушевљено и одговорио. Светски рекорд који је Домен Превц постигао 30.марта 2025.године, дужине је 254,5 метара и место Доменовог доскока посебно је обележено на летаоници Планица.
Од Планице, за мање од сат времена, по широкој и равној стази долине Планица, између врхова Понце и Слеменове шпице, дружина је дошла у планинарски дом в Тамарју. Одавде 12-оро се одважило да се попне кратком, али стрмом деоницом до слапа Надижа, најудаљенијег извора Саве Долинке и уопште Саве. Стаза чак пролази и поред места где Надижа понире. Пар километара даље, Надижа подземно пуни језеро Зеленци. Оштар успон је дружину довео на руб стене из кога из крашког врела избија Надижа, а одмах потом је у велики слап или водопад, који не толико јак да се његов звук чује и испред дома в Тамарју.
У суботу, 2.маја 2026.године, одредишта су се ређала као на траци. На путу ка превоју Вршич, дружина је на кратко посетила Руску капелу изнад Крањске Горе, која је посвећена ратним заробљеницима који су градили пут преко Вршича. На самом Вршичу, који је са 1611 метара надморске висине и највиши превој у Словенији, изванредно се види и долина Саве и долина Соче, и многи врхови Јулилјских Алпи, и Караванки. Затим је дружина дошла до дома код извора Соче, и успела да се попне кратко, али изузетно напорном стазом, осигураном сајлама, до самог извора ове реке алпске лепотице. Смарагдна боја Соче дочекала је и на њеном извору, који изгледа као врата уклесана у алпској стени. Наредно одредиште била су Мала корита Соче, код села Соча, између Тренте и Бовеца, која су погодна да се у њима дође на саму обалу Соче и посматра како брза и широка палнинска река улази одједном у теснаце и котлове. Наравно, смењују се палва и смарагдна боја. Недалеко од Малих, налазе се и Велика корита Соче, која су високо изнад обале Соче, те се корита и котлови овде посматрају са висине. Наредно одредиште био је видиковац према водопаду Бока, у атару села Жага. Највиши водопад у Словенији, са висином од 144 метра, јесте Бока, и рецимо од највишег водопада на Балканском полуострву, Рајског прскала у Бугаркој, виши је за 20 метара. До самог водопада изузетно је тешко и захтевно доћи, али зато се овај дивовски водопад може посматрати са уређеног видиковца, који се налази пар стотина метара пре водопада, а до њега се стиже за двадесетак минута лаганог хода. За крај другог дана акције, оставили смо одлазак до слапа Козјак, на потоку Козјак, притоци Соче, у непосредној околини градића Кобарид. Лагана стаза водила нас је најпре уз десну обалу Соче, и опет смарагдне боје, а онда и уз поток Козјак, све до 20-так метара високог водопада. Особено за водопад Козјак је игра светлости и честе промене боје око њега.
Коначно, трећег дана акције, у недељу, 3.маја 2026.године, дружина је обишла "само" једно одредиште, али какво - Толминска корита, која су се усекла на реци Толминки, притоци Соче, и на реци Задлашчици, притоци Толминке, све у околини градића Толмин. Више котлова, усека, корита, малих клисура, нижу се једни за другима. Подједнако је атрактивно и заниљиво и на току Толминке, и на току Задлашчице, наравно и на ушћу Задлашчице у Толминку. Коначно, највећи део Толминских корита, може се видети и са Худичевог моста (Ђавољег моста), панорамски.
Поносни смо на све нас! И веома брзо после ове прве, историјске акције на овим одредиштима, следи и нова акција, на истим одредиштима, средином маја месеца 2026.године.
