Десети међународни успон на Руј - "Деценија дружења"
Деценија дружења планинарки и планинара из Србије, Бугарске и многих других земаља на планини Руј, деценија доминације планинарског покрета југа Србије. Руј је највећи! Планинарско-културна манифестација међународни успон на Руј, довољно је велика сама по себи, а још већа, највећа, вечита - зато што покретање и развитак међународног успона на Руј покренуо и све остале манифестације на југу Србије, и међународни власински успон, и успон на Радан у част Ивана Косанчића, и успон од Сокобање до Оштре чуке, и акцију планинарске слободе и достојанства у селу Врмџа, и заплањски успон, и међународни успон на Црноок, и акцију на планинама Алексиначке котлине, и акцију у Преконошкој пећини и Нишевачкој клисури, и успон на Селичевицу у част ослободилаца Ниша, и прелазак планине Калафат, и акцију "Константиново раскршће". Не само да су све визије покретача успона на Руј остварене, већ је за првих десет година постигнуто и више од првобитно замишљеног.
Јубиларни празник над празницима на величанственој планини Руј, окупио је око 750 планинарки и планинара, од којих око 450 са српске стране Руја и око 300 са бугарске стране Руја. Организатори успона са српске стране Руја били су Планинаски клуб "Руј 1706" Бабушница и Туристичка организација општине Бабушница, а са бугарске стране - Трнско плаининаско друштво и Општина Трн. Планинарско друштво "Преслап", имало је изузетно активну улогу у припреми и промовисању овог јубилеја, кроз сарадњу са Плаинарским клубом "Руј 1706" и Туристичком организацијом општине Бабушница, и недавним организовањем најмасовније акције икада у Трнском и Јабланишком ждрелу у суседној Бугарској, којом приликом су додатно учвршћени ионако одлични односи са Трнским планинаским друштвом и Општином Трн. У водички тим десетог успона на Руј, били су увршетени и Мирослав Докман, Ненад Стевановић и Петар Ратковић.
Субота, 22.јуни 2019.године био је прави летњи дан, са обе стране Руја. Са српске стране Руја, добро позната кружна стаза водила је од села Ракита, преко појате, преко популарне "шуме сремуша", на гранични пут, онда и на врх Ветрен (или Ракитски камен), висок 1456 м, потом граничним путем до раскрснице изнад Вучи Дела, па до подножја купе Руја и извора воде, до самог врха Руј (1706 м), а у повратку преко Вучи Дела до Раките. Ова стаза дугачка је 18 километара. Са бугарске стране Руја, успон је извршен само на врху Руј, и то из три правца, из села Зелени град, из села Забел и из села Ломница (са бугарске стране се не изводи успон на Ветрен, због тежине терена и непостојања граничног патролног пута на делу Ветрен - Руј).
Јубиларно дружење на врху Руј донело је и највише емоција до сада. Дуг боравак на врху Руј, по пријатном времену, искоришћен је за посматрање фантастичних композиција, видика, природних лепота, за испољавање великог пријатељства два суседна народа.
По повратаку у село Ракита, посебно признање одато је тројици плаининара који су учествовали на свих десет до сада одржаних успона на Руј, а то су покретачи успона Саша Аранђеловић и Мирослав Докман, и чика Жарко Шотић. Сви смо навијали да се чика Жарко и ове године, као свих претходних, попне на врх Руј, али је он успео да се попне "само" на Ветрен, а пред Рујем је, због замора, одустао. Чика Жарко, иначе, има 79 година живота. Што се Планинарског друштва "Преслап", и организатора успона на Руј тиче, чика Жарко је подједнако велики херој као и да се попео на Руј.
Најмлађи учесник акције била је двомесечна беба, Христо, из Софије, кога су родитељи изнели на врх Руј, а најискунија је била легендарна стогодишњакиња Јелена Минарди.
Планинарско друштво "Преслап" захваљује на првој деценији дружења на Рују - Саши Аранђеловићу, писцу и филозофу из Бабушнице, мр Милану Стаменковићу, директору Туристичке организације општине Бабушница, истинском визионару развоја југа Србије и једном од најбољих туристичких посленика у Србији, Душици Соколов, Ивану Златанову и Саши Златанову из села Ракита, нашим првим домаћинима у Ракити, Плаинарском клубу "Руј 1706" и мештанима села Ракита и Вучи Дел.
(Напомена: у овом албуму приказан је успон са српске стране Руја)