Солидарност, пожртвовање, спасилачка акција на Сврљишким планинама, а и успон на Градац
Велики спасилачки подухват остварила су тројица припадника Горске службе спасавања Србије на акцији Планинарског друштва "Преслап" на Сврљишким планинама, у суботу, 13.фебруара 2021.године. Заједно са још тројицом чланова нашег Друштва - избрисали су сваку препреку, свако ограничење у издржљивости, напору, ужасној хладноћи. Ништа није могло зауставити дружину ка једином циљу који је био поствљен - спасити људски живот, избавити планинара који је теже повредио леву ногу, извући га из мрака, из беспућа и спутити у село Ореовац, потом одвести до ургентног центра у Нишу. Тројица спасилаца и тројица чланова Планинарског друштва "Преслап", распадали су се од болова, пробијали се по мрклом мраку, на стази која је била препуна попадалих стабала, грања, трња. Вукла је дружина носило Горске службе спасавања, преносила га преко препрека, бројала кораке...на сваких педесет метара морао је уследити краћи одмор, током кога би ужасна студ улазила у кости храбре дружине. Одмах потом, наставио би се овај ход спасилаца и нека топлина би ушла у њих, што од напрезања, што од тога што је пред њима најплеменитији могући циљ. И ма колико проблема је било постављено пред спациоце и њихове, силом прилика помагаче, мноштво тих питања имало је само један одговор: морамо ићи до краја, по цену да после тога данима не станемо на своје ноге. Сваки минут проведен по овој ужасној студени - може бити неповратно изгубљен. Тешко је, најтеже икада, али предаје нема, стајања нема. Рационално и одмерено размишљање довело би до закључка да је немогуће са оваквим носилом и повређеним човеком прелазити деоноцу на којој је нападало толико много препрека, још по мраку, још по хладноћи. Довољно је узети у обзир масу носила и повређеног, конфигурацију терена, распоред тежине међу дружином у којој је било и спасилаца просечне висине, и пар двометраша. Како је уопште могуће равномерно распоредити тежину, а како се тек кретати? Али, када је императив само један, а то је људски живот, невиђена сила и воља покрећу дружину! Спасиоци Горске службе спасавања Србије - Боки, Милош и Филип, и чланови Планинарског друштва "Преслап" који су у ових седам сати радили исто што и прави спациоци - Дејан Калушевић, Милан "Лане" Стојилковић и Мирослав Докман. Да, избавили смо нашег Дејана Ивковића, и он ће се у наредним недељама опорављати од дисторзије скочног зглоба и прелома леве потколенице. Све је деловало тако безазлено, Дејан се поклизнуо на снегу онако како већина људи по снегу и посрне. Али, постоје те, наизглед ситнице, које на позорницу живота избацују најтеже драме. Ова драма завршила се срећно, најбоље могуће за све.
Ово је био други део акције Планинарског друштва "Преслап". У првом делу, дружина од четредесеторо планинарки и планинара упутила се ка врху Градац (1062 м), трасом из села Ореовац. Због војног објекта на врху Вишеград, који је мало западније од Градца, добар део трасе је широки пут, у вишим деловома макадамски. Завршни успон на Градац одвија се у правцу запад - исток по малом гребену дужине пар стотина метара, а сам излазак на Градац одвија се стеновитим делом. По плану акције, дружина се упутила и ка врху Плеш (1267 м), који се налази на средини масива Сврљишких планина, и који се са Градца јасно видео. Са врха Градац, на његовјо источној страни, спуст је изузетно стрм, и ту је дружина била опрезна, све се одвијало споро и сигурно. Водички тим акције чинили су Бранислав Тодоровић и Милан "Лане" Стојилковић, и беспрекорно су водили акцију. Дружини је предочено да ћемо се упутити према Плешу, али, уколико наиђемо на много оборених стабала у шумском делу трасе, тада ћемо и одустати од даљег успона. Тако се и одиграло... Сасвим довољно задовољства причинио је и успон на Градац. У повратку ка Градцу, догодила се повреда Дејана...
Милан "Лане" Стојилковић и Дејан Калушевић остали су поред Дејана, утоплили га фолијом, имобилисали ногу, заложили ватру. Бранислав Тодоровић и Мирослав Докман повели су дружину испод северне стране Градца, ка макадамском путу...Бранислав Тодоровић безбедно је спустио дружину у Ореовац, Мирослав Докман остао је да чека Горску службу спасавања...
Планинаско друштво "Преслап" овим путем још једном захваљује Горској служби спасавања на оволиком ангажовању. Захваљујемо и свим пријатељима који су без престанка били у контакту са спасиоцима и дружином, и понудили сву своју помоћ и подршку.