Успон на планину Гребен – „српски Матерхорн“, из правца Драговите - 27.03.2022.

Пишемо историју! Нови подухват Планинарског друштва "Преслап", незабораван дан на Гребен планини, названој давно и "српски Матерхорн", још приликом првог успона нишких планинара на Гребен, 2009.године, а сада је овај други назив за Гребен и поређење са чувеним Матерхорном постао уобичајен када говоримо о чудесном Гребену. Заувек ћемо памтити недељу, 27.март 2022.године, по успешној и масовној акцији преласка Гребен планине, на акцији Планинарског друштва "Преслап" коју је подржао и Планинарски клуб "Руј 1706" Бабушница, те је акција окупила 70-так планинарки и планинара из Ниша, Бабушнице, Дољевца и Зајечара. Пре четири године, Планинарско друштво "Преслап" извело је и најмасовнији успон икада на Гребен планину, са преко 120-оро учесника, а та акција из 2018.године и ова од 27.марта 2022.године, умногоме су подсетиле на подухват великог Алека Консантинова из 1895.године, када је стотинак планинарки и планинара из Софије, у два дана, провео преко Гребана и Влашке планине, када је усхићен лепотама кањона реке Јерме и снагом ове две планине, написао чувену приповетку "Шта? Зар Швајцарска?!"

По предивном времену, пролећном, успон је изведен класичном трасом из села Драговита. Гребен је, уз Суву планину и планину Велики крш код Бора, једна од само три планине алпског типа у Србији, младих веначних планина. Невероватно оштар, уосталом и назив дугује по речи која на бугарском језику значи "чешаљ", због бројних зубаца на његовом главном гребену. Са суседном Влашком планином образује кањон реке Јерме. Влашка планина најлепше се види са гребена Гребена, а Гребен се најлепше види са највишег дела Влашке планине. 

Од Драговите, до врха Бежениште, са 1338 метара највишег на Гребен планини, траса је дуга тек 5 километара, а наша дружина је трасу успешно и безбедно прешла за чак 3 сата и 45 минута, што је још један показатељ тежине трасе и одговорности водичког тима и учесника ове акције. Постепено, тежина трасе се појачавала. Излазак из атара Драговите изведен је по уообичајеној шумској стази, уследио је потом стрмији излазак на превој на 1100 метара надморске висине. Одавде, траса је водила по неравном терену, са много ситног камења које штрчи из земље. Мало кроз шуму, мало на огољеним деловима, све док се не изађе на прве веће видиковце. Одавде се и најбоље видело даље простирање гребена Гребена, чији је највиши део био тако близу, а тако далеко. Уследило је верање по стенама, и коначно долазак на место које улива највише страхопоштовања на Гребену, место где свима, без обзира на спремност и искуство верања по стенама - неминовно задрхти цело тело од страха - то је чувени "нож Гребена! Овде смо поставили и уже, а прелазак "ножа" изискивао је највећу могућу пажњу, много снаге и савршену концентрацију где је најважније било - учинити први наредни корак, пронаћи ослонац.

Нису сви учесници кренули преко "ножа", било је и оних који су се задовољили тиме да дођу у подножје ове дивовске стене и ту проведу време до повратка дружине са врха Бежениште. Дуго, предуго је трајао прелазак ножа, али сви који су се одважили да пређу преко "ножа" у томе су успели! Уследила је ефектна завршница до врха Бежениште и дуго уживање на сунцу и у погледима.

Наравно, у повратку је ваљало још више појачати пажњу и концентрацију на нови прелазак ножа! И у томе су успели сви, а похвале нарочито иду ка троје најмлађих учесника ове акције, из Основне школе "Учитељ Таса" Ниш - Нађи Ристић, Лоли Јоцић и Урошу Ристићу.

Водички тим чинили су Мирослав Докман, Владимир Митровић и Саша Аранђеловић, а на "ножу" је велику улогу одиграо и Милан "Лане" Стојилковић.