Планина Пасјача - 8.традиционални успон - 21.04.2024.

Најснажнијом светлошћу је Планинарско-скијашко друштво "Пасјача" Житорађа, у недељу, 21.априла 2024.године, обасјало Србију на свом традиционалном, већ осмом по реду успону на планину Пасјачу. Показало је Планинарско-скијашко друштво "Пасјача" Житорађа да је један од главних стубова планинарског покрета југа Србије, а и читаве Србије. Уместо таме очекивања да ће се било шта добро одиграти само од себе, да ће можда неко други одрадити какав ваљан посао - Планинарско-скијашко друштво "Пасјача" Житорађа определило се да изнађе лучу светлости и показало да једино велика посвећеност, прегалачки рад и непрестана надоградња знања доводи да сада можемо учинити оно - што ће нас уписати у историјске књиге, на странице које никада избледети неће! Сваки нови традициоанални успон на Пасјачу је потпуно другачији од претходног, и он наставља да тече, као што у срцу Пасјаче тече Речичка река, и као што, уосталом, тече река Хераклитова у чијим се водама само једанпут можемо оквасити. 

Од питоме Пасјаче, учињен је најузбудљивији авантура парк у Србији! Траса је додатно уређена, постојеће ограде су ојачане, а на најстрмијим местима сада су постављене и нове металне ограде! Ово је једна од најсадржајнијих и најдиманичнијих планинарских стаза у Србији, свакако по свом концепту је јединствена, а толико тога се може доживети без да се било ко попне нити на један врх планине Пасјаче. Када се нађемо на овој траси авантура парка, и не помишљамо на планинске врхове. Све остало, чега нема на другим трасама, овде ће нас испунити. Почев од прве деонице, успона од манастира Свети Никола у атару села Речица, према Речичком језеру (вештачко језеро на Речичкој реци), где се, у ствари, неколико пута пењемо и спуштамо, на изузетно стрмим деоницама, са контранагибом - а у срцу смо питоме Пасјаче?! Или када се "Вучјом стазом" пењемо до видиковца Шупљи камен, на коме су наши домаћини пре више година изградили планинарски дом, а поред дома је, наравно, и метална скулптура вука. Или када пролазимо кроз стену звану "Теснац", ка још једном видиковцу са кога се виде и област Топлица, и област Добрич, а види се и град Ниш. Или, можда, када се спуштамо до каскадних водопада, стазом која, чини се, води у амбис, а ипак је добро осигурана и сви овде могу да прођу. Или када преко бројних дрвених мостића прелазимо са једне на другу обалу реке? А ових прелазака било је јако пуно и на местима где нису изграђени мостићи! Остаци старих воденица подсетили су нас на нека давна времена. Водопад Речичанка, својом снагом и својим жубором, побудио је повратак у безбрижн детињство.

У свему овоме, уживало је око 150-оро планинарки и планинара из више градова Србије. Наравно да је Планилнарско друштво "Преслап" здушно подржало акцију својих побратима и било најбројније. Права је штета што су, водећи се најавама лошег времена, поједини планинарски клубови и друштва из разних делова Србије, одустали од доласка на Пасјачу. Киша јесте падала у другом делу акције, али ни у ком случају није ометала учеснике.

Прређено је 14 километара на траси. Многи нису у тај податак веровали, зато што је оволико садржаја и захтевности на траси, створило утисак да је раздаљина дупло дужа. Али, то само потврђује да је ова и оваква траса - једина у Србији!

До следеће планинарске бајке на Пасјачи, наредне године у ово време!