Орљански камен (1025 м) и Пајешки камен (1162 м), водопад Бигар

Величанствена и велика акција Планинарског друштва "Преслап" одиграла се у недељу, 15.марта 2026.године, на планини Пајешки камен. Масовна акција, уз учешће 63-оје учесника, и веома важна за представљање у јавности једне планине, тако мале и тако лепе, али и слабо посећене, планине која је непозната и није у фокусу интересовања. А Пајешки камен пружа чудесне доживљаје. На овој планини, која се налази између Сврљишких планина и Старе планине, и у правцу север - југ једва да је десетак километара дуга, између села Пајеж и села Базовик, на сваком кораку присутан је изузетан садржај и невероватно искуство. Притом, планина је изузетно лака за успон. Најпре је наша дружина на Пајешком камену обишла водопад Бигар, који је у ствари и прилично познат, а да посетиоци и нису свесни да се налази на падинама планине Пајешког камена. Сам успон на врхове Пајешког камена извели смо из села Орља. Почетна надморска висина била је 750 метара, што одмах значи да успон неће бити тежак. Када се из Орље гледају стеновите формације Орљанског камена, чини се да су потребни надљудска снага и алипинистичко знање, не би ли се досегао Орљански камен. У ствари, једна лагана стаза, широка, најпре нас изводи из Орље, а онда у луку доводи до приступачне, источне стране Орљанског камена. Литице остају на западној страни. У овом комплексу посетили смо Орљански камен, са крстом, висок 995 м, и Орљански камен, без крста, који је висок 1025 м. Даље смо широким путем наставили кретање ка не тако далеком Пајешком камену, првенцу истоимене планине. Ваљало је скренути лево на важној раскрсници, а потом у правом тренутку напустити стазу и на сам Пајешки камен изаћи кроз нешто слабије проходну стазу, али кратку. Награђени смо погледом ка пола Србије - Стара планина, Тупижница, Тресибаба, Сврљишке планине, Сува планина, Шљивовичка планина, Белава, Влашка планина, Гребен планина, Руј планина... И све ово, за тек 11 пређених километара у оба правца. У повратку за Ниш, посетили смо и манастир Светог Ђорђа у селу Темска. Чудесан дан, и нека је увек овако!