Паћа! Мирослав Докман! Гран Парадизо! Мон Блан!
Мирослав Докман попео се на алпске врхове Гран Парадизо (4061 м) и Мон Блан (4810 м)! На оба врха Мирослав је изнео затаву града Ниша, коју је Планинарско друштво "Преслап" добило од градског руководства, а која је од стране Слободана Васковића изнета и на Елбрус (прошле године од стране Мирослава Докмана и на Фуџи у Јапану), затим народну заставу Србије (Планинарско друштво "Преслап" инсистира на ношењу и истицању народне заставе Србије на свим планинарским акцијама) и,наравно, заставу Друштва. Само у двадесетак дана јула месеца 2018.године, чланови Планинрског друштва "Преслап" успели су да се попну и на Елбрус (5642 м), највиши врх Европе - то је учинио Слободан Васковић, и на Мон Блан (4810 м), некадашњи највиши врх Европе, а сада врх који носи значајан епитет највишег на масиву Алпа - то је постигао Мирослав Докман. Додајмо овде и подвиг Ненада Стојановића Ујчета, који се на путу ка Елбрусу зауставио на импресивних 5300 метара надморске висине.
Паћа је највећи! Алпску експедицију у којој се Мирослав Докман попео на Гран Парадизо и Мон Блан, предводио је, а ко други, до Зоран Павловић Паћа, најбољи спортиста југа Србије последњих неколико година и најбољи планинар и планинарски водич Србије свих времена. Паћина "дружина снова" на Алпима састојала се од 18 планинара (9 из Србије, 7 из Македоније и 2 из Црне Горе). Алпски подухват учињен је у периоду од 11 до 20.јула 2018.године.
Паћа је за аклиматизационо одредиште изабрао врх Гран Парадизо, у области Грајских Алпа, изнад долине Аоста на северозападу Италије. На Грајским Алпима, "дружина снова" боравила је непуна три дана. Најпре је извршен лаган успон од места Понт (1960 м) до планинарског дома Виторио Емануеле Други (2732 м). У петак, 13.јула 2018.године, Паћа је своју "дружину снова", по предивном времену, нестварно топлом за ове надморске висине, до Гран Парадиза извео необичном путањом, којом ретко иду и планинари из алпских земаља. Наиме, Паћа се одлучио за успон "виа фератом", а изнад стена где се налази ферата, до врха Гран Парадизо, Паћина дружина кретала се у навезама. Овим је Паћа још једном показао своју водичку генијалност и виртуозност, јер је у једном аклиматизационом успону, проверио и физичко стање учесника, и сналажење у коришћењу опреме, умеће на пењању фератама, и знање и искуство у кретању навезама, те уиграо навезе за Мон Блан.
Успон на највиши врх Алпа, који припада масиву Савојских Алпи, Паћа је повео са француске стране, из околине Шамонија. У понедељак, 16.јула 2018.године, "дружина снова" се возићем из Ле Фајета попела до Орловог гнезда на 2400 метара надморске висине. План је био да се иде директно у горњи дом - Де Гуте (3835 м). Нимало лак задатак за планинаре био је савалдати ових 1400 метара надморске висине. Само је први део личио на уобичајну планинрску стазу. У равни с доњим домом Тетрус (3300 м), налази се чувени "кулоар смрти", где камење, због сунца и температурних разлика, са околних стена непрестано пада у долину, баш куда води планинарска стаза. Кулора је безбедно савалдан, иако се камење у мањој мери обрушавало. Одмах изнад "кулоара смрти" улази се у смер за успон по вертикалној стени испод дома Де Гуте. Што уз помоћ ферата, што уз тражење ослонаца, овај наизглед неосвојиви зид ваљало је савладати. Ова деоница заиста се одужила, али су сви безбедно дошли до Де Гутеа и добро одморили пред најважнији изазвов ове експедиције или високогорске акције, у зависности како ко посматра ову активност.
На завшни успон, Паћа и његова "дружина снова" кренули су у 2 часа иза поноћи, у уторак, 17.јула 2018.године, одмах под пуном техничком опремом и одмах у навезама. Имали смо 3 навезе од по 4 планинара, и 2 навеза од по 2 планинара. Време хладно, ветровито, слутило је и на каснију мећаву, магла и облаци пуно су ометали доживљај. До првог одсјаја светла, дружина је дошла до склоништа Валот (4400 м). Овде, на жалост, троје учесника одустају, због благих здравствених сметњи, али ризиковати се није смело. Један планинар из Пољске прикључује се једној од навеза Паћине "дружине снова".
Занимљиво, сем Паће и његових планинара, појачаних Пољаком, нико други се није пењао на Мон Блан. Или су у Валоту масовно осустајали, или су знатно дуже остали у дому Де Гуте, чекајући побољшање временских прилика. Време се, међутим, стабилизовало као прилично сурово, што је у стври уобичајено време за Мон Блан. Видљивости није било, зато није било могуће фотографијама дочарати лепоту прилазних путева Мон Блану и опасности три "ножа" Мон Блана.
Маестрални Паћа, који је сада шести пут походио Мон Блан, од чега пети пут као вођа, чак и у отежаним условима када је видљивост у питању, провео је своје планинаре милиметарски прецизно преко опасних ножева Мон Блана. Паћа је показао огромну енергију, физичку снагу какву ретко ко поседује, и психолошку стабилност да сви планнари одолевају ветру, непријатној белини, мећави, и да без да ико посрне или се уплаши, савладају ножеве и опасне литице испред Мон Блана. Сваки Паћин корак био је и наредни корак свих учесника.
Тек на самом Мон Блану, повукли су се облаци. "Дружина снова" на Мон Блан изашла је у 09:45 часова. Силазак је уследио истом стазом, а после краће станке у Де Гутеу, Паћини планинари безбедно су се спустили низ опасну стену под Де Гутеом. Безбедно је изврђен и прелазак "кулора смрти", а друго ноћење било је у дому Тетрус.
Троје Нишлија се попело са Паћом на Мон Блан.
Били су ту и Драгана Милојевић и Драган Радивојевић.