Копаоник - 4 врха и водопад Јеловарник - 01.09.2018.

Када некој групи просечних људи поменете Копаоник, велика већина њих ће прво помислити на скијашки центар, на хотеле, зимовање, гужву, скупоћу,... Међутим, ако све то заобиђете за пар километара, и пређете на другу страну доминантног Панчићевог врха, упознаћете сасвим другу димензију ове планине, упознаћете природно лице популарног Копа, знатно лепше, веће, здравије и атрактивније него чувени комерцијализовани део националног парка. Један од циљева ове акције је био упознати људе са делом Копаоника који се не виђа у медијима, али и који се ретко посећује у односу на туристичко насеље.
Стога је Планинарско друштво „Преслап“ организовало једнодневну садржајну акцију на Копаонику, а у склопу те акције око 40 учесника из Србије и Македоније је обишло чак 4 врха Копаоника, археолошко налазиште, рудник и водопад.
Врх Велика Гобеља (1934 м) налази се поред самог пута Брус - Рашка, и био је први врх на који смо се попели. Од превоја Јарам (1788 м), где смо започели успон, до врха има око 1 и по километара лаког успона погодан за загревање за оно што нам следи. А то је повратак истом стазом, и почетак успона на Карамански гребен, где се налазе врхови Велики Караман (1936 м) и Мали караман (1904 м).
Одатле па све до завршетка акције није више било изразитијих успона. Након спуштања на превој Пајино пресло (1804 м), уследила је права шетња по равној стази којом смо заобишли Панчићев врх, и дошли до археолошког налазишта Небеске столице (1800 м), где смо направили велику паузу на литици, уз прелеп поглед на долину. Овде се налазе остаци темеља велике ранохришћанске базилике из петог века која је служила као богомоља за становнике оближњег града, рударе и војнике у некадашњем утврђењу недалеко од овог места. Изнад остатака базилике налазе се три велике стеновите громаде које се називају једним именом – врх Небеске столице. Највиша од тих стена је смештена на висини од 1913 метара, и најближа је Панчићевом врху. Мала група планинара се кратком стрмом стазом попела на све три стене и уживала у још лепшем погледу на цело археолошко налазиште и добар део Србије.
Након одмора и обавезног сликања, сви планинари су кренули у 7 километара дугачак константан спуст до долине Јеловарник. Најпре смо свратили у селу Запланина до рудника олова и цинка Бело брдо – Трепча. Пола сата након посете руднику, долазимо до последњег циља за данас – водопада Јеловарник. Ушушкан у долини Запланинске реке, на надморској висини од 1100 метара, са својих 75 метара висине, представља један од највиших водопада каскадног типа у Србији, али и најприступачнијих, јер прилаз водопаду је уређен оградама и дрвеним мостићима. 
Оно што нам је преостало до краја ове акције је да се спустимо још мало низ долину, где су нас чекали минибусеви за повратак у Ниш. Идући ка главном путу, долазимо до мале раскрснице која нам се проше године дубоко урезала у памћење. Наиме, тада смо на истој овој акцији, почев од ове раскрснице (1050 м), онако уморни, започели исцрпљујући и дугачак успон скоро до самог врха Копаоника (1976 м), а затим и до туристичког насеља, где нам је тада био превоз за Ниш. Овога пута тог успона није било, јер смо хтели да поштедимо мука све презадовољне учеснике акције. На поменутој раскрсници скрећемо низбрдо, долазимо до минибусева, и затварамо још једну изузетно успешну акцију у режији водичког тима Ненад Стевановић и Милош Стаменковић. 
Општи закључак свих учесника је да Копаоник није само туризам, ски центар, хотели, жичаре, кафићи и гужва. Копаоник је исти као и све друге прелепе планине. Само га треба разгледати и са других страна, а не само са оне која се највише комерцијализује.