Тодорине лутке, Бугарска - 16.09.2018.
Изузетно активан планинарски викенд наших чланова у земљи и иностранству, заокружен је у недељу 16. септембра 2018. у суседној Бугарској. У организацији Планинарско-алпинистичког клуба „Мосор“ из Ниша, изведена је акција на Старој планини у близини града Берковица, на врху Тодорине лутке (буг. Тодорини кукли).
Тодорине лутке је уствари низ од неколико гребенских врхова који су међусобно блиски, готово спојени један уз други. Налазе се на делу Старе планине који се зове Козница. Највиши од тих врхова има висину од 1785 метара. Овај специфичан назив је настао по легенди у којој је прелепа девојка Тодорка изазвала момке из села тако да ко буде најхрабрији, попне се ноћу на врх планине и остави неки знак тамо, удаће се за њега. Нико није имао храбрости да то учини, али је Тодорка ипак дошла на врх са вретеном у руци, како би потражила знак. На врху су је, по веровању, зле виле повукле низ литицу. Мештани који су је касније тражили, нашли су само вретено на том месту.
Тодорине лутке је релативно непознат појам за наше планинаре, док је међу Бугарима честа дестинација за пењање. До њега се може доћи из правца превоја Петрохан на путу Софија – Монтана, између места Гинци и Берковица. За Нишлије овај крај може бити врло интересантан, јер у близини настаје река Нишава.
Из Ниша и Пирота је кренуло 18 учесника из 4 планинарска клуба/друштва (ПАК „Мосор“, ПК „Железничар“, ПК „Видлич“, и ПД „Преслап“). Планинарско друшто „Преслап“ су представљала 2 члана: Игор Ђорић и Милош Стаменковић.
Акција је започела на поменутом превоју Петрохан (1400 м), поред малог вештачког језера. Прва 3 километара се пролази кроз шуму, поред хиже Петрохан, све до изласка на огољене падине Старе планине изнад 1600 метара. Уследила је прелепа гребенска шетња широким земљаним путем којим се крећу теренска возила. Готово целим путем планинари су могли да беру боровнице и бруснице поред стазе, нарочито испод самих главних врхова.
На највишој „лутки“, која је висока 1785 метара, група је направила кратку паузу после кратког стрмог успона, уз обавезно фотографисање за успомену. Поглед је одатле сјајан, али је утисак да се бољи поглед пружа са следећег севернијег врха у низу. Већа група планинара се упутила ка том врху и уверила се да је поглед одатле на Дунавску равницу фасцинантан.
Већина учесника се попела на 3 врха, док се мали број њих попео на 4 или 5 врхова. Иначе висине свих 5 врхова које су поједини планинари обишли износе: 1785, 1782, 1778, 1735 и 1733 метара. Било је могуће попети се и на још 2 или 3 врха који су нижи од поменутих, али нико од учесника није учинио то, због кратког времена за завршетак акције.
Силазак на почетну тачку обављен је истом стазом, која је у великој мери равна или у благом нагибу, без обзира што је укупна висинска разлика у успону и спусту око 700 метара. Готово целим путем се пружао леп поглед на врх Ком (2016 м), испод којег извире Нишава. То је иначе један од наших потенцијалних циљева следеће године.