Традиционална акција на Овчару и Каблару - 04.11.2018.
Традиционална акција Планинарског савеза Србије на Овчару и Каблару, у организацији Планинарског клуба "Железничар" из Београда, одржана је у недељу 04.11.2018.године. Планинарско друштво "Преслап" на овој акцији представљало је петоро планинара, а са акције извештава Силвана Петковић, кроз фотографије и краћу причу. Силвана је поносито истакла заставу Планинарског друштва "Преслап" на врху планине Каблар (895 м), изнад познатих меандара Западне Мораве.
На овим просторима, према потврђеним причама, стоје 12 цркава. Одликује их специфична природа и поднебље којима се Чачани поносе, а то су планине Овчар, Каблар, Јелица, затим Овчар бања, Међувршчко језеро, река Западна Морава са својим меандрима.
На планини Каблар планинари радо посећују манастире Никоље и Преображење и исосницу Светог Саве, до које је стаза захтевнија, јер се испосница налази скоро на врху стене.
Планинари су имали могућност да изаберу четири различите стазе за успон на Каблар, чија је висина 890 метара а најпопуларнија стаза је кружног типа, укупне дужине 20 км.
Скоро све време стаза је широка, а ређе уска. На висини могу се видети кроз грање река Западну Мораву, планина Овчар, магистрални пут, Овчар Бања.
На успону, планинари су прошли два села у којима су застајали ради одмора. Одатле почиње благ успон све до краја врха, уз честе и кратке паузе. Испод врха неколико километара стоји ливада бескрајна, пријатна и лепа за фотографисање. Берислав Трајковић је ову ливаду назвао "ливада доброг расположења''!
На стази је пуно путоказа, и стаза је добро уређена и обележена.
На самом врху, до кога се у завршном делу стиже стрмијом деоницом, стоји висинска кота Каблар 890м. На њој стоји угравирана плоча - мапа планине Каблар са висинским тачкама и правци на свим меридијанима.
По силаску са Каблара, приређен је ручак и дружење у Овчар Бањи, а утисак је да шетња кроз Овчарско-кабларску клисуру подсећа на кањон реке Јерме у југоисточној Србији.
Кренули смо у 06.30 часова са Тврђаве, преко Ђуниса, Крушевца, Краљева и Чачка.
Користили смо магистрални пут Ниш – Пожега.
После Чачка на путу почиње да се уочава планина Јелица, убрзо Овчар. У путу види се река Западна Морава из Међувршчког језера, затим прелепу брану. На први ресторан паркирали смо минибус, пар метара одавде сишли смо низ степенице, два прелепа ресторана као сплав на језеру, око 09 часова. Искористили смо пола сата паузе, фотографисање и кафа.
Кренули смо за Овчар бању у пола десет, за неколико минута стигли смо у бању, иза зеленог моста. Заобилазним путем око насеља наишли на велики паркинг, погодан за велика и мања возила. Одмах ту је неки ресторан, где је Штаб планинарске акције.
Почиње окупљање а полазак је за пола сата. За то време брзо смо искористили посету манастиру Преображење, преко дрвеног моста који се љуља и магистрални пут уз велики опрез! Одмах је ту успутни паркинг, ту је чесма, асфалтним путем пратили смо до манастира Преображење у близини. Из 16. Века. Накратко смо погледали и одмах кренули назад истим путем.
Код планинарског дома ''Дом'' са упадљивим знаком и словима стоје трафо и птичји кавез где можете видети ретке птице. Одавде је званично окупљање планинара, отварање акције. Подела групе према абецедним словима.
Определила сам се за групу 'А'. Скоро све време стаза је широка а ређе уска. На висини могу се видети кроз гране и грање реку Западну Мораву, планину Овчар, магистрални пут, бању. Иза бање уочени је нов пут у фази изградње, приметила сам стазу уску којом смо прошли дуга 2 метра, мекана и нестабилна, она је била пропала као одрон или клизиште када су багери прокопали пола брдо, надоместили су је.
У путу нагоре прошли смо два села где смо одмарали накратко. Одатле почиње благ успон све до краја врха, уз честе и кратке паузе. Испод врха неколико километара стоји ливада бескрајна, претпостављам са западне стране, пријатна и лепа за фотографисање. Берислав Трајковић је ову ливаду именовао 'Ливада доброг расположења''!
Шума је пуна путоказа и добро уређена и маркирана.
Стигла сам у 12 часова.
На самом врху мало стрмији успон, уочена је висинска кота Каблар 890м. На њој стоји угравирана плоча Рабреновићев систем, јако интересантан. То је мапа планине са висинским тачкама и правци на свим меридијанима.
На Каблару су три врхова, овај главни где се види само река и пут, преко пута врх Овчар. Ограђена је жицом ради безбедности.
Следећи врх је релеј, и изузетно опасно место за фотографисање, стога је потребно избегавати.
Мањи врх који је дуго очекивани и жељени циљ свих планинара, ограђена је изванредном терасом са високом оградом ради безбедности, пружа сјајан поглед на меандре и равницу у даљини.
Меандри подсећају на мања острва али су повезани са копном. Окружене су вијугавом реком. На врху меандра штрчи манастир Успење.
Пауза око сат времена, слободне активности, колективно фотографисање.
Силазак другом стазом, кроз неко село, низбрдица мало дубља, кроз шуму.
У планинарски дом стигла сам око 15. 15 часова.
Слободне активности, посета манастиру Никоље из 15. Века. Постоји свето дрво коју треба окренути три пута, да вам се испуни жеља. Шетња кроз овчарско кабларску клисуру која толико подсећа на кањон Јерму. На обалама западне Мораве су бројне викендице и чамци.
Полазак за Ниш у 17часова.
Испред Крушевца, у мало насеље, паркирали смо ради паузе 15 минута. У Ниш стигли смо у 20.30 часова.
