Сићевачка и Јелашничка клисура - 29.04.2018.

Након што смо у суботу посетили области Сићевачке и Јелашничке клисуре у улози бициклиста, у недељу 29.04.2018. године смо такође посетили ове две клисуре, овог пута као планинари. 
Наши пријатељи из Планинарског друштва „Жежељ“ Крагујевац су организовали акцију у околини Ниша у оквиру које треба да у једном дану посете и Сићевачку и Јелашничку клисуру. Као одређене циљеве одабрани су врхови Кусача или Вис изнад Сићевачке, те Радов камен и Прозорац који се налазе изнад Јелашничке клисуре. Планинарско друштво „Преслап“ се понудило као суорганизатор и домаћин ове акције, и послало свој млади водички тандем Петар Ратковић и Милош Стаменковић, као одличне познаваоце локалних стаза, да нашим пријатељима покаже оно чиме се нишки крај поноси, и да их изведе на планираним тачкама изнад ове две атрактивне и међусобно блиске клисуре.
Са великим задовољством смо дочекали наше пријатеље у недељу ујутру у месту Просек на уласку у Сићевачку клисуру. Из Крагујевца је дошао пун аутобус планинара из Планинарског друштва „Жежељ“ и Планинарско-еколошког клуба „Гора“. Њима су се, поред наша два водича, прикључили и планинари из Смедерева и Ниша, тако да је на успон кренуло преко 60 људи. Добро познатом стазом кроз Просек, дугачка колона планинара излази до села Манастир, где правимо прву паузу испред цркве Светог Николе. Нешто стрмијом стазом долазимо до видиковца Стражиште са ког се пружа леп поглед на Ниш. Успутни врх Коло камен (657 м) представља важну раскрсницу путева при нашем повратку са Виса. Сада смо прешли на источну блажу страну Кусаче и релативно брзо смо изашли на врх Вис (771 м). Уживамо у прелепом погледу на целу нишку котлину, на део Сићевачке клисуре, и на околне планине које нас окружују. Водичи су као прави домаћини одржали гостима мали час географије и оријентације у простору, те смо након фотографисања кренули истом стазом назад, али само до врха Коло камен, где скрећемо на стазу која ће нас одвести у Јелашницу.
У јелашничким хановима правимо паузу за освежење, јер је већ увелико било топло и сунчано време. Аутобусом којим су Крагујевчани дошли, превозимо се са једног краја Јелашнице на други, и тако смо били поштеђени пешачења 3 километара кроз село, по асфалту и сунцу. Јелашничка клисура је знатно краћа од Сићевачке, али је атрактивнија, оцена је наших гостију из Крагујевца. Чудесне формације стена привлачиле су пажњу свих учесника акције. Највише пажње је привукао водопад Рипаљка који ових дана јако лепо изгледа. На половини клисуре започињемо кратак, али веома стрм успон по стенама и камењу, све до чувеног Прозорца и царевог корита у близини. Време је у том тренутку било јако топло, неки учесници су били уморни након овог стрмог успона, те након договора са нашим пријатељима, доносимо одлуку да не идемо до Радовог камена, већ да се спустимо до излетишта Поткапина. Касније ће се испоставити да је то била добра одлука. У Поткапини је већ било доста излетника, тако да се нисмо много задржали ту. Још једном пролазимо кроз целу фасцинантну Јелашничку клисуру, и завршавамо данашњи планинарски део акције.
По договору са водичима, одвезли смо се до центра Ниша, и прошетали нишком тврђавом, централним тргом, пешачком зоном, освежили се и ручали пре поласка за Крагујевац. Како је водич Петар представио планинарима своју Јелашницу док смо пролазили кроз село, тако је и Милош представио свој родни Ниш и најважније атракције у њему. 
Време је за растанак и полазак на пут... У том тренутку почиње јак пљусак са грмљавином, па смо се присетили колико је добар потез био то што нисмо продужили акцију до Радовог камена. Наше презадовољне пријатеље смо испратили уз срдачан поздрав и наду да ћемо се ускоро поново дружити, или у нашем јужњачком крају, или пак у срцу Шумадије.