Успон на Тупижницу (1162 м)
Празник планинарења одиграо се на Тупижници, испуњен и предивно проведен дан на акцији коју је Планинарско друштво "Преслап", и више него успешно, организовало у недељу, 21.фебруара 2021.године. Фантастична композиција детаља, које је природа створила и осликала, видици који се не заборављају и чине да се још више заволи планинарство. Шездесетак планинарки и планинара из Ниша, Лесковца, Јагодине, Деспотовца, Неготина и Зајечара, уживало је у сваком тренутку на Тупижници, на акцији коју је водички тим Планинарског друштва "Преслап" добрано продужио, успорио, не би ли сви изашли, безбедно и без напора, на највиши врх Тупижнице, висок 1162 метра. Од сада, и Планинарско друштво "Преслап" користиће назив Леденички врх за највишу тачку Тупижнице, иако постоје и ставови да се он назива и Глоговачки врх, и Бучјански камен, и Ласовачки врх. Тек, својом лепотом, грациозношћу и планинарским садржајима, Тупижница не запостаје за својим првим суседом, митским Ртњем, нити за Старом планином, између којих - Ртња и Старе планине, тих планинских дивова, Тупижница се и сместила, ненаметљиво, стидљиво. Али, тако је само док се не направе први кораци у селу Бучје, на западним падинама Тупижнице, ка њеном највишем гребену. И све ће се изменити на Тупижници. Хладно и магловито јутро убрзо постаје сунчан, пролећни дан. Каљав и широк земљани пут, који ће нас одвести из атара Бучја, води паралелно са грандиозним стенама Тупижнице, где се и налази највиших врх. Опет, и тај широки пут, када се приближи столетној листопадној тупижничкој шуми, одједном се претвара у оштру, стрму, козију стазу, где ваља мотрити на сваки корак и добро чувати снагу. Награда за узбудљив и напоран прелазак шумске деонице убрзо се добија на видиковцима, са којих се пружа можда и најлепши поглед на Ртањ. Завршни успон ка Леденичком врху одвија се по стенама и камењару, где је неопходно и рукама се придржавати. Уобичајено, од Бучја до највишег врха Тупижнице стиже се за два и по до три сата хода и пењања. Наша дружина, ка врху се кретала чак четири и по сата. Испуњена су овим била два циља - сигуран излазак на врх и дивљење у погледу на све четири стране света. Траса, кратка, али једна од најразноврснијих у Србији. Ваља на Тупижницу чешће долазити. И сам силазак у долину, према западу, битно различит од успона, употпунио је овај чаробни мозаик.
На овој акцији, дружину је у предивној авантури на Тупижници, успешно водио водички тим Планинарског друштва "Преслап", који су чинили Мирослав Докман, Владимир Митровић, Слободан Васковић, Милан "Лане" Стојилковић и Угљеша Ђорић.