Планинарско друштво "Преслап" успешно је извело, у недељу, 14.марта 2021.годину, локалну акцију на Сувој планини - успон на врх Кун (659 м). Велики празник се одиграо на нестварно лепој, чудесној стази, од села Јелашница, преко стене Воднички камен, до атара села Банцарево и врха Кун. Седамдесетак планинарки и планинара из Ниша и Јагодине доживело је прави пролећни дан на Сувој планини, у изванредном расположењу и дружењу. Траса према врху Кун, нешто је посебно на Сувој планини. Траса је то, која се прелази без икаквих напора, на заиста малој надморској висини у односу на главни венац Суве планине, траса је то која води паралелно, у непосредној близини Јелашничке клисуре, а паралелна је и са нешто удаљенијим највишим делом Суве планине, чувеним потковичастим гребеном са врховима Мосор, Соколов камен и Трем. У непосредној близини, северније, јесте и долина кроз коју води нови аутопут, веза Србије чак са Блиским истоком. Кун, врх изнад села Банцарево, тако се нашао и на траси једне од најважнијих саобраћајница у Европи! Успон на Кун показује да није непоходно пењати се на највише врхове, не би ли се доживела планинарска бајка. А бајку врха Кун пре неколико година почео је да исписује наш Раде Никчевић, који је имао визију да ће се изнова и изнова, све више љубитеља природе, окупљати на овој необичној траси и походити скривени драгуљ Суве планине, какав је врх Кун, како би био откривен, како би се о њему приповедало. Сваки тренутак на путу ка врху Кун за незаборав је. Два су трена посебно упечатљива. Најпре, још у селу Јелашница, излазак на стеновити видиковац Воднички камен, тик изнад аутопута и насупрот селу Куновица. Потом, завршни успон на врх Кун, на врх који се налази у густој шуми, и са кога се ништа не може видети. Али је за незаборав оно што се види са огромног платоа подно Куна: приликом успона на Кун, само ваља гледати уназад, и тада - видеће се цео масив Суве планине. "Нишка потковица" Суве планине са врхом Црни камен, превојем Рајац, врхом Челин камен, врхом Мосор, врхом Соколов камен, превојем Девојачки гроб, врхом Трем, врхом Ђорђина чука, врхом Големо Стражиште, врхом Пасарело који је и преломна тачка одакле гребен завија ка Белој Паланци. На "белопаланачкој потковици", сасвим јасно се уочавају врхови Смрдан, Рженац и Дивна Горица, те превој Преслап. Завршни успон на Кун је изузетан од животног правила да кроз живот требамо корачати напред, снажно, подигнуте главе. Овде, заведени природним лепотама и бајковитим рељефом Суве планине, ипак корачамо са погледом уназад. Зато се једва и чека силазак са Куна, како би сада испред нас, докле год поглед досеже, још једном уживали у свеколиком гребену Суве планине. Обично се овакви прикази, као из сликовница, као са разгледница, уочавају са великих надморских висина, и ово је још један феномен подручја око врха Кун, где се са тек нешто преко 600 метара надморске висине сва ова бајка јасно приказује.

Водички тим чинили су Мирослав Докман, Јелица Николић, Марко Пурић и Угљеша Ђорић. Из Београда, где сада живи и ради, ипак није могао да дође и акцију предводи Петар Ратковић, специјалиста Планинарског друштва "Преслап" за вођење успона на Кун, али захвални смо једнако и Радету Никчевићу и Петру Ратковићу на несебичној промоцији успона на Кун. 

Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
Download
 
 
Powered by Phoca Gallery