8. успон на Радан планину - "путем Змаја"
Осми пут су планинарке и планинари походили Радан планину, у част Ивана Косанчића, господара Радан планине из времена Србије под влашћу кнеза Лазара, крајишког војводе, "Змаја од Радана", најбољег мачеваоца свога доба. Око 250-оро планинарки и планинара из свих крајева Србије, одазвало се позиву домаћина ове манифестације - Планинарско-бициклистичког клуба "Змај са Радана" из Бојника. Међу њима, најмасовнијије је било Планинарско друштво "Преслап", и још једном се на делу показало велико пријатељство, побратимство наша два планинарско-спортска удружења, и заједнички рад на унапређењу програмских активности и промовисању спорта, културе, историје и традиције југа Србије. Била је ово и прва акција на којој смо могли да поздравимо новог јунака југа Србије, др Горана Стојилковића, члана Планинарско-бициклистичког клуба "Змај са Радана", који је пре пар недеља успео да се попне на Елбрус (5642 м), највиши врх Европе, у експедицији Зорана Павловића Паће. Оваквим спортским подухватима, а истовремено и организовањем манифестација као што је традиционални успон на Радан, планинарски покрет југа Србије показује да је далеко испред свог времена и простора. А како време пролази, све више видимо огроман напредак и искорак Планинарско-бициклистичког клуба "Змај са Радана", у организовању манифестација и у остваривању врхунских спортских резултата - подједнако су успешни на ова два колосека, тако важна за промовисање југа Србије.
Субота, 31.јули 2021.године био је веома топао и спаран дан, чини се да је од свих осам успона на Радан, управо овај осми био одржан по најтоплијем времену. Све ово ипак је било ублажено у столетној, густој раданској шуми, што је и једно од обележја Радан планине. Акција је изведена добро познатом трасом, кружном стазом која је почела и завршила се у селу Боринце, а два врха, одредишта за успон, били су Свети Петар, са 1150 метара надморске висине, и Камен, са 1026 метара надморске висине. Уз нешто дужи одмор код цркве Огњене Марије, на изласку из Боринца, и више краћих успутних одмора, дружина је изашла на врх Свети Петар за око три и по сата хода. Сасвим лагано, сигурно и поуздано, водички тим извео је све учеснике на овај врх, који је препознатљив по цркви Светог Петра и Павла на њему. После дужег одмора на Светом Петру, дружина је кренула на оближњи врх Камен. За разлику од Светог Петра који се налази у густој шуми, Камен је један од најбољих видиковаца на југу Србије. У повратку, дружина се кретала широким шумским путем, а пре повратка у Боринце, домаћини су приредили изненађење на стази, у види поделе сладоледа. Укупно је пређено 12-так километара на траси, а акција је завршена ручком, дружењем и поделом захвалница у Боринцу.
Планинарском друштву "Преслап" припала је част и обавеза да Мирослав Докман, као јеадн од покретача манифестације, буде уврштен у водички тим акције.
Такође, Планинарско друштво "Преслап" и на овој акцији послало је снажну поруку подршке деци оболелој од аутизма, да буду прихваћена на овом свету и укључена у све активности које могу да испрате. Једна од таквих активности је и планинарење и учешће аутистичне деце на лакшим планинарским акцијама.
Стога је и на овој акцији јунак Планинарског друштва "Преслап" и јунак акције уопште, био наш Андрија Мохенски, 14-годишњи дечак са аутизмом, који је без проблема прешао целу стазу, и за свој подухват добио специјално признање од стране домаћина.
