Експедкција Арарат или Агри Даги

Пишемо историју! Нема препрека за "дружину снова"! Велики подвиг, епохалних размера, учинила је "дружина снова" на експедицији "Арарат 2023" или "Агри Даги 2023", која је изведена од 28.јула до 4.августа 2023.године. Седморо великих људи, храбрих спортиста, најбољих представника својих градова, исписало је нове златне странице за историју планинарства, спорта уопште, својих градова и земаља. У овом издању "дружине снова", своје место нашли су: Јелена Стојковић из Трстеника, Предраг Лучић Приша из Загреба, Сенадин Сахтијари из Београда (живи и ради у Бечу), Едвард Чан из Хонг Конга, Дарко Жарић из Прокупља, Мирослав Докман из Ниша и Зоран Павловић Паћа из Предејана.

Сви они успешно су се попели на врх Арарат или Агри Даги, који је са својих 5137 метара надморске висине највиша тачка Турске. Какав успех за Планинарско друштво "Преслап": двојица представника нашег друштва, г. Дарко Жарић и г. Мирослав Докман, закорачили су на највиши врх Турске!

Нимало лака експедиција, динамична, временски сабијена, представљала је велики изазов за "дружину снова". Сам почетак експедиције обележило је губљења пртљага Сенмадина Сахтијарија и Мирослава Докмана, пртљаг са међународног аеродрома у Истанбулу није испоручен на аеродром у Игдиру, те је под знаком питања било учешће ових високогораца на успону, који је почињао колико сутрадан, 29.јула. Ипак, 29.јула испоручен је пртљаг, те је "дружина снова" у комплетном саставу кренула у изазов највишег врха Турске. Првог дана планинарења, од села Чевирне, на 2200 метара надморске висине, ваљало се попети до базног кампа на 3400 метара надморске висине. Вишак ствари и опреме пребачен је до кампа на коњима, а дружина се више од пет сати кретала по врелом дану, у крајолику у коме нема шуме, нема вегетације, једино су присутни песак и ситно или крупно камење. Ипак, све време, у видокругу је горостасни Арарат или Агри Даги. Лепа мотивација, али и озбиљно упозорење - његова стрмина јасно је уочљива, и то је оно што дружина мора да савлада на завршном успону. Услови боравка у базном кампу сасвим су солидни, већи део дружине сместио се у великом, заједничком шатору, а логистичари из агенције која је организовала успон, припремили су и храну, и воду, и учинили све да се дружина окрепи и одмори.

Недеља, 30.јули 2023.године, био је дан за аклиматизациони успон од базног кампа на 3400 метара, до висинског кампа на 4200 метара. За два и по сата је дружина дошла до вишег кампа, у овом кампу боравила преко једног сата, сви су дубоко дисали и наливали се водом. Потом се дружина за сат и по времена вратила у базни камп.

Понедељак, 31.јули 2023.године, био је одређен да се дружина пребаци у висински камп, а и опрема на коњима. Није било већих проблема у кретању до висинског кампа, а сада је ваљало одморити се и припремити за одлучујући, завршни, ноћни успон на кров Турске. Овде је дружина боравила у малим шаторима.

На завршни успон ка Арарату или Агри Дагију, дружина је кренула у 00:30 сати, 1.августа 2023.године. Најспоријим могућим кораком, кренуло се у изузетну напорну деоницу. Дужина трасе је само око 3 километра, висинска разлика чак 1000 метара, ваздух све разређенији. У позадини и далеко испод - светлела су светла града Догубајазит. Време је било лепо, не превише хладно, небо ведро, и звезде на небу и светла Догубајазита тако су начинили оквир у коме се ка Арарату или Агри Дагију, кретала "дружина снова". Још је много других група било у исто време на овој траси, из Туниса, Словеније, Немачке...

Око 4 сата почело је да се раздањује, управо на месту где камењар и сипар уступају место снегу. У 5 сати је и изашло сунце. Тада је још само требало прећи преко завршног узвишења ка врху, али ова деоница је била изузетно тешка. Дружина би прешла двадесетак корака, а онда би застала, ради дубоког дисања и одмора. Призор који је све одушевио и мотивисао била је сенка савршене купе Арарата или Агри Дагија, коју је створило прво јутарње сунце. На истоку се видео и врх Мали Арарат. У самој завршници није било потребно стављати дерезе. И тако, после пет сати тешког успона, дружина је заједно, сложно, као права екипа, изашла на Арарат или Агри Даги!

Г. Дарко Жарић на врх је изнео и заставу "Гвозденог пука", и тако на најтежи могући начин, али успешно - промовисао је своју недавну књигу о овој војној јединици из првог светског рата. Имаће, међутим, г. Жарић, захваљујући успону на Арарат или Агри Даги, још списатељских обавеза - ова успешна експедиција мораће да нађе место у монографији поводом 125 година Планинарског савеза Србије, а ову монографију такође пише г. Жарић. Ово је г. Жарићу био први врх преко 3000 метара, а одмах и преко 5000 метара, на који се попео. Г. Мирослав Докман, по обичају, на овако важан врх изнео је и заставу Града Ниша, а овога пута и заставу Стрељачког клуба "Ниш 1881". Ово је г. Докману био 5. врх виши од 5000 метара, а 11. виши од 3000 метара.

Спортски подухват "дружине снова", још је већи и због силаска са Арарата или Агри Дагија - наиме, дружина се није спустила "само" до базног кампа, већ је истог дана, 1.августа, сишла на паркинг на 2200 метара, и до краја дана отишла у град Догубајазит.