Триглав (2864 м), Јулијски Алпи - Словенија
Велики спортски подухват остварен је на високогорској акцији Планинарског друштва "Преслап" на Јулијским Алпима, у Словенији, која је изведена од 24 до 27.августа 2023.године, чији је циљ био успон на Триглав (2864 м), највиши врх Словеније и симбол Словеније и Словенаца. Ова акција припремљена је, организована и изведена, сарадњом Планинарског друштва "Преслап" и господина Драгана Трнинића из Планинарског удружења "Serbian Explore Team" из Београда, нашег прослављеног високогорца и водича. Управо је господин Трнинић повукао кључан потез у осмишљавању садржаја ове акције, избацивши из програма успон и на неки други врх, осим Триглава, затим одређивањем да се две ноћи, и пре успона на Триглав и по повратку са Триглава, проведу у планинарском дому Водников дом, и одређивањем да траса успона буде најлакша могућа од свих триглавских стаза и приступа крову Словеније. Ова траса водила је од Рудног поља (око 1300 метара надморске висине) до Водниовог дома, и савладана је за пет по сати лаганог хода, у петак, 25.августа 2023.године. Водников дом налази се изнад Велег поља, подно највише триглавске стене, и сасвим је услован. Сви из дружине добро су могли да се одморе после напорног и дугог пута до Покљуке, и после успона до дома, са старима и опремом за успон и три дана боравка у дому. Од Водниковог дома види се изванредно и Триглав, а и дом Планика на око 2400 метара надорске висине, подно самог Триглава.
У суботу, 26.августа 2023.године, дружина је кренула у 6 сати и 30 минута од Водниковог дома, на успон на Триглав. За два и по сата, дружина се попела до дома Планика, у коме је направљен нешто дужи одмор и изврешено је постаљвљање и подешавање техничке опреме - појасева, сетова за via ferratu, кацига и рукавица за via ferratu. Од дома Планика, према Триглавској стени, успон је знатно стрмији, опасниуји и захтевнији, пролази се и кроз један кулоар. Стена је одлично опремљена инфраструктуром - металним сајлама за осигурање. После првог кулоара, ваљало је савладати једну стрму деоницу на стени, до укрштања са смером за успон који долази из планинарског дома Кредарица. Убрзо се излази на врх Мали Триглав (2725 м), а са Малог Триглава сасвим јасно се види и оближњи Триглав. Види се заправо и колико још захтевности и опасности треба проћи док се не изађе на Триглав, и до чувеног Аљажевог столпа, који је још 1895.године први пут постављен на кров Словеније. Дакле, сада је ваљао најпре спустити се оштро и прлично ниже од Малог Триглава, по ивици стене, по "ивици ножа". Затим је требало узверати се, до самог Триглава, још уз два "ножа". Простора је мало, успон је вертикални, а планинарки и планинара је много на овим трасама. Само ваља мислити на сваки наредни корак, а мимоилажења и претицања носе са собом највећу опасност. Ипак, уз пуну концентрацију и правилну употребу опреме, и стално, непрестано осигурање сетовима за via ferratu свако ће бити безбедан чак и на оваквом терену. Да страха од висине има код сваког човака - чињеница је, и добро је да зрно тог страха постоји, како се не би планинарење претворило у бесмислене изазове, али овај страх мање ће се испољити, уколико се, на пример, не гледа доле, у амбис, или уколико концентрација све време остане на највшем нивоу те се вуку само прави потези са осигуравањем на металној сајли.
За око шест сати успона, највећи део наше дружине изашао је на Триглав, а зачеље дружине петнаестак минута касније.
На Триглаву, уследио је велики излив емоција код сваког из дружине. Овако доминантан врх не може никога оставити равнодушним. Траса којом је наша дружина изашла на Триглав, јесте најмање захтевна од свих триглавских траса, али је далеко тежа и опаснија од ма која трасе на планинама Србије. Триглав је парче словенске (словеначке) земље и камена, најближе небу. Триглав за Словенце светли као вечита бакља слободе, независности и постојања!
Истом трасом, дружина се и спустила са Триглава. На оваквим планинама, силазак је још опаснији од успона, и нарочито до силаска са Триглавске стене и до (сада у силаску задњег, а преподне у успону првог) кулоара изнад дома Планике, ваљало је бити још снажнији него при успону.
Деветнаесторо јунакиња и јунака из Ниша, Београда и Софије, провело је пар незаборавних дана на Јулијским Алпима. Дружину су сачињавали: Слађана Недељковић, Јованка Тасић, Ана Величковић, Наташа Јовановић, Емилија Јоцић, Даниела Ђорђевић, Љиљана Станковић, Радка Иванова Цанкова, Драгослава Климентова Ичева, Тања Поповић, Данијела Костић, Лачезар Љубомиров Каменов, Милорад Рамић, Стефан Шварц, Милорад Игњатовић - "Мића Словенац", Крунислав Цонић, Слободан Васковић, Мирослав Докман и Драган Трнинић. Двојица возача комбија изуашли су само до Водниковог дома, а од преостало седамнаестото планинарки и планинара, на Триглав се попело њих шеснаесторо, с тим што је четворо Београђанки и Београђана, по одобрењу водича, на Триглав изашло нешто раније.
Главни водич акције био је Драган Трнинић, а помагали су му Слободан Васковић, Мирослав Докман и Стефан Шварц.
Планинарско друштво "Преслап" изражава велику захвалност господину Драгану Трнинићу.
